Опасуљи се, боранијо

Драган Атанацковић Теодор
16.09.2012.

Премда вам као пунолетним држављанима, или како то више воле да кажу: грађанима Србије и Уставом дају и гарантују право на власт, односно да бирате и смењујете власт, па сте самим тим, бар формално, носиоци највише политичке функције – заправо сте за њих (политичаре, тајкуне, домаће и стране газде политичара)  боранија.

То вам, наравно, неће рећи у лице, да се не бисте опасуљили, па показали да и боранија уме да буде незгодна и опасна по њих кад је опасуљена и сабрана.

Пошто они, из разумљивих разлога неће то да вам кажу другачије него својим поступцима према вама, рећи ћу вам ја.

Боранија сте.

Пре свега сте боранија пред Богом, али пред њим су боранија и ваши „владари“, па, наравно, и ја.

Бити боранија пред Богом и није толико страшно као што изгледа. Бог је Бог. Некако је и логично и подношљиво. Нисте због тога морали ићи у атеизам и неверицу у постојање Бога, па га онда измишљати и  видети на сваком ћошку и то у боранији, као што сте и ви.

Кад, без ризика да мењамо суштину поруке, мало преведемо прву божју заповест или препоруку, рекао вам је: „Преда мном сте боранија и не бивајте ни пред ким другим.“

А поготово не пред  политичарским шљамом, који вас заводи да нисте боранија, да ће чак да вам служи, а онда вас предаје на милост и немилост оних који су од вас гори.

То се десило у „демократској“ Србији, у којој је земља постала подземље, а подземље небо. (Искрено, није нарочито боље ни у остатку света, али ово у Србији је готово експериментални пример заблуделости и, што би рекли љубитељи страних речи и израза, флагрантног кршења прве Божје заповести или препоруке.)

Народ се у Србији (при)клања типовима, који би чак и у Америци, а камоли у Русији или Кини, већ одавно били на „друштвено корисном раду“ или робији.

Проблем са српским и, уопште, политичарима Србије и није толико што су сви или скоро сви одреда англосаксонски агенти, јер и понеки агент би могао да за народ у којем има власт учини и бар понешто добро.

Много већи проблем је што су сви одреда или лопурде или неспособни, па и дословце глупи. А већ о лажљивости и крајњој неодговорности према јавно датом обећању, да и не говоримо. (Уосталом, чисто сумњам да је ЕУ, на пример,  у коју не бих ушао без да ме замоле, а и онда бих размислио,  дала налог својим агентима, политичарима, да њене донације, на пример, потроше искључиво или претежно на себе)

И ево нас сада у ситуацији да сте поверовали да ће вам влада, у којој је и Динкић, одавно виђен за „марицу“, ипак донети бољитак. Те ради наде нисте показали ни довољно интересовања за подухват који би вам донео бољитак, за Иницијативу под именом „Народни Одговор“.

Чак сте ме неки, пуни наде у опоравак, а на бази спиновања „старонове“ владе, проглашавали и човеком који ради у интересу ДС, иако је било очигледно да сам тотални антиполитичар и да апсолуно никог ко је до 2012. године био на икаквој званичној функцији не бих узео ни у обзир за ма какву позицију у новој власти, па чак ни за заступника Сталног већа грађана…

Веровали или не, не љутим се ни на такве. Као антропопсихолог знам зашто су то радили. То што се не љутим и што их разумем, не значи и да правдам такве поступке.

После свега, могу само једно да кажем:

Опасуљи се, боранијо. Иначе ћеш се наћи у необраном грожђу, а обрати бостан и ући у дивљи секс са јежом и то са његове леђне стране.

А опасуљења нема без суочавања са истином, па макар она била и беспоштедна.

Не мора, наравно, да буде како ја кажем.

А како кажу други, односно они којима (још?) верујете, не само да не мора, него и не може да буде, па све да тако хоће 6.000.000 бирача /оних 700.000 покојника који су учествовали на минулим изборима ипак нећу рачунати/