Душа Србске Мајке

Драган Симовић

Када уроним у своје Божанско Биће, у Биће што јесте Светлост Праискона, онда ту видим, и препознајем, Душу Србске Мајке!

То је она смерна, тиха и сетна Душа, Душа широка као море сиње, која све појима, која све разуме, која све прашта!

Ако бих ту Душу изразио, и нарисао, у ваграма древнога живописца, онда би та Душа исијавала око себе нежно плаветни светлосни венац што обујима Небо и Земљу и свеколика обзорја унаоколо.

Душа Србске Мајке јесте Биће и Битије расне Србкиње.

Оне Србкиње која је кроз многе векове и светове проносила и сачувала ту дивотну Божанску ВедСрбску, Стриборјанску, Хиперборејску и Аријевску Душу.

То је она топла и жива Душа, која све упија и све из себе исијава и зрачи.

Душа која је истовремено оваплоћење и Вере и Знања, Љубави и Доброте, Лепоте и Дивоте!

О тој Души Србске Мајке може се беседети и певати, може се књижевно писати и умно расправљати, али ће нам она вазда и увек остати недоречена и недопевана, остати тајанствена и тајинствена!

Та Душа се никада не може чулима овога света познати, будући да сама та Душа и није од овога света.

Та Душа је из виших духовних светова, о којима огромна већина људи, поробљена вештаством и лажном мудрушћу овога света опсене, никада ни сневала није!

Та Душа је сачувала, кроз многе векове од Праискони, све оно што је и најлепше и најдивотније и најмудрије у Свеколиком Србству!

Та Душа је сачувала и Језик и Писмо, и Веру и Предање, и Радост и Тугу Свих Срба, ма где ти Срби данас обитавали, и ма како се сада звали!

Та Душа лебди негде високо у Лучезарном Кругу тајнствених и невидљивих светова, у праисконом молитвеном тиховању, бдијући над свеколиким успаваним Србством!

И, управо ће та Душа, Душа Србске Мајке, у времену које долази и које је већ дошло, спасити успавано, разрођено и расрбљено Србство!