САРАЈЕВО – Посмртни остаци једне од првих жртава ратних злочина муџахедина у БиХ, дјевојчице Мирјане Драгичевић – која је прије 20 година прво силована, а потом убијена – сахрањени су данас на гробљу на Сокоцу код Сарајева.

05.09.2012. извор: nezavisne.com, за ФБР приредила Биљана Диковић

Из МУП-а Републике Српске указују да, упркос доказима, ниједан ратни злочин муџахедина још није процесуиран у Тужилаштву БиХ, а да власти БиХ углавном депортују муџахедине у афро-азијске земље, иако су поједини осумњичени за злочине.

Мирјана, која је кад је убијена у селу Доња Биоча децембра 1992. имала девет година, била је сахрањена у оближњем Илијашу, али су на захтјев њене мајке – која је главни свједок злочина – посмртни остаци данас пребачени на Соколац.

Мајка, Рада Драгичевић, испричала је истражиоцима да су јој у кућу, у којој је живјела са мајком, тетком и двоје малољетне дјеце, тог јутра – 28. децембра 1992 – упала тројица муџахедина.

Кћерку су одмах одвојили у сусједну просторију, гдје су је брутално силовали, а потом убили хицима из ватреног оружја. Раду су тешко ранили, хицима у стомак, а њен малолетни син преживио је сакривен испод кревета.

Према подацима из полицијске пријаве, коју је Центар јавне безбедности Источно Сарајево поднио тужилаштву 2005. године, припадници 2. батаљона Седме муслиманске бригаде у зору су упали у село Доња Биоча у којем су убили троје цивила, међу којима и деветогодишњу Мирјану. Убијени су и Никола Мићић и Ленка Скоко, а рањене Милојка Драшкић и Рада Драгичевић.

Овај злочин никад није процесуиран.

Инспектор Управе криминалистичке полиције МУП-а РС Симо Тушевљак потврдио је да је ЦЈБ Источно Сарајево Тужилаштву БиХ прије седам година поднио извјештај против 11 лица, која се терете за кривично ђело ратног злочина у селу Доња Биоча, општина Илијаш. Осморица осумњичених терете се по командној одговорности, док се преостала тројица сумњиче као непосредни извршиоци кривичног ђела ратног злочина.

„Ријеч је о једном од првих злочина муџахедина у БиХ. Ти злочини дешавали су се и око Коњица, у средњој Босни, у Возућој и свугдје тамо гдје су муџахедини дјеловали, али никада ниједан није процесуиран“, каже Тушевљак за Пресс РС.

Он упозорава на чињеницу да је Тужилаштво БиХ „остајало нјемо“ чак и кад су из БиХ депортовани или су у фази депортације лица из афро-азијских земаља која се сумњиче за ратне злочине.

„Та лица су депортована или су у фази депортације упркос упозорењима МУП-а РС, које је у више наврата писмено обавјестило поступајућег тужиоца да је ријеч о лицима која се сумњиче за кривично дјело ратног злочина“, указао је Тушевљак.  

О страдању породице Драгичевић, 2005. године снимљен је и документарни филм „Мирјана“.

„Ужасно је то што Тужилаштво БиХ још увијек ништа није предузело у овом, као и у бројним другим случајевима ратних злочина над Србима у Сарајеву и околини. Ријеч је о чистој опструкцији Тужилаштва БиХ, посебно кад је ријеч о случајевима у којима постоје преживјели свједоци, а могу се утврдити имена налогодаваца и извршилаца злочина“, рекла је Мирјана Симанић, предсједница Регионалне координације Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сарајевско-романијске регије.