Да ли српски новинари раде у корист штете српског народа или у своју личну корист? – то је питање које се све чешће намеће, јер заправо највећи медији у Србији обликују и информишу јавно мњење у Србији баш онако како би желели да то исто чине и рецимо шиптарски или хрватски медији.

Читајући вести о Косову и Метохији које се појављују у српским медијима ни у једном медију који преносе ове вести (било електронском, штампаном или неком другом), када се помиње такозвана влада самопроглашене државе Косово или неке такозване институције самопроглашене државе Косово, нигде не стоји префикс „такозване“ или „самопроглашена“, а који представља прецизно одређење шта се са Косовом заправо десило, шта се дешава и да Косово није држава. Све се више у српским медијима наглашава „косовски премијер“ или „премијер Косова“, као да је Косово држава (а није), умртвљујући и припремајући јавно мњење у Србији на нешто што треба да уследи.

Намерно или случајно? Случајно – сигурно не, а намерно – сигурно да и то уз надокнаду шиптарског лобија који ништа не препушта случају.

Читајући вести из српских медија о страшном злочину над Србима у логору Јасеновац у коме је зверски ликвидирано преко 700 хиљада Срба, може се закључити да злочина у логору Јасеновац готово да није ни било.

Примера је заиста много и тешко их је све побројати, али закључак који се намеће јесте: „да је наше новинарство једино независно од истине, а зависно од новца и политике“.

Желимо овим путем да апелујемо на српске новинаре и замолимо их да се речју не одричу онога што је крвљу плаћено.

Уредништво „Срби на окуп“