Први пут су се министри финансија водећих земаља чланица ЕУ латили састављања антиркизног плана од пролећа 2010. године, а укупна вредност мера је била процењена на 75 милијарди евра. Крајем 2011. године ЕУ је признала да ће само вредност пакета финансијског опоравка Грчке изнети 130 милијари евра.

Антиркизни механизми нису профукнционисали – и на средоземноморској периферији зоне евра заједно са Ирском означен је ефекат домина. Сада је на дневном реду већ спас банкарског система Шпаније, а цена питања је стартовала са 100 милијарди евра.

До ове јесени ЕУ и Европска Централна банка својим плановима су пришле очигледно не у најбољем стању. Последња иновација Марија Драгија предвиђа увођење нове горње границе за доходност државних облигација европских земаља. Из логике овог плана проистиче да чим доходност грчких облигација које тону битно премаши сличан показатељ економског тешкаша Немачке, ови папири ће морати да се откупљују. И при томе на рачун средстава претежно исте те Немачке. Не чуди што чланови немачке владе све гласније позивају на узбуну. Ангела Меркел за сада позива да не усијавају страсти и да чекају бар пресуду националног Уставног суда. Он треба 12. септембра да се изјасни поводом тога да ли основном закону земље одговара формирање ЕСМ. Ако судије кажу да не одговара, зону евра у њеном актуалном виду тешко да ће нешто моћи да спасе. За сада ЕУ има могућности за маневар, мада при томе, могуће, мораће да буду жртвоване се само Грчка, већ и Португалија, истакао је у разговору за Глас Русије професор руске Финансијске академије Борис Рубцов.

У погледу Шпаније већи сам оптимиста него у погледу Грчке и Португалије. Са Грчком је и тако све јасно. Што се тиче Португалије, ЕУ ће вероватно моћи да спречи њен излазак из зоне евра. Уз то још има снаге за пружање помоћи Лисабону. А за Шпанију ЕУ више нема снаге, тим пре ако се истовремено појаве проблеми са Италијом. У том случају ако се догађаји буду развијали по том најнегативнијем сценарију, тада ће се са ЕУ десити велика невоља.

У међувремену на пољу финансијско-политичког лицитирања поводом спаса зоне евра се активније се испољава још један фактор – Финска. Управо њу ће најскупље коштати спас зоне евра. Равномерна прерасподела дугова нанеће Финцима конкретну економску штету. Уз то финска економија традиционално има тешње везе ван граница зоне евра. Само трећина финског извоза отпада на земље зоне евра – то је мање него чак код Велике Британије. Пет од седам најважнијих трговинских партнера Финске налази се ван граница зоне евра – то су пре свега Русија, као и Шведска и Норвешка. Не чуди што је потпредседник владе и министар финансија Финске Јута Урпилајнен већ обећала да њена земља неће преузети на себе спас евра, не побринувши се за цену. Конкретно реч је о томе што земља тражи од ЕУ осигурање финских улога за спас Грчке и шпанских банака. До тога још није дошла ни Немачка.

До чега могу доћи сви учесници ове несумњиво убудљиве епопеје око кризе евра, нажалост, можда ће се сазнати већ наредних месеци.