ЕОГРАД – Спомињање KPMG, ревизора у афери  „Агробанка“, којег ће, како су најавили, мали акционари тужити због неутралног извештаја о пословању „Агробанке“, било је повод Јасни Симоновић, фармацеуту и магистру медицинских наука, да подсети на њено ружно искуство са тим ревизором.

KPMG је радио на штету легалне фармацеутске индустрије у Србији, тврди она, и ставио се на страну „неправних ентитета страних представништава фармацеутских кућа“. Наиме, Станојевићева је морала да одустане од заступања светски познате белгијске компаније „Солвеј“ у Србији јер је KPMG то онемогућио тако што је у извештају написао „да регистрацију лекова и њихову обнову може да обавља представништво и да није неопходно основати предузеће нити ангажовати локалног заступника у земљи“. То мишљење које је тражио „Солвеј“ било је директно супротно закону.

– Закон је тада, а говоримо о 1998. години, прописао да свака страна фирма мора имати свог генералног заступника или правни ентитет да би се бавила фармацијом и прометом лековима. „Солвеј“ је имао са мојом фирмом „Фармест“ успешну и дугогодишњу сарадњу јер лекови нису били обухваћени санкцијама. Направили су основу за легалан бизнис овде. Када смо одлучили да направимо фирму „Солвеј ЛЦД“, први правни ентитет „Солвеја“ на Балкану у то време, то је значило да бисмо све ставили под кров тог заштићеног имена. То сам дочекала пуног срца и раширених руку уопште не размишљајући о уделу свог профита у томе, и коју ћу плату ја имати као њихов генерални директор. Од „Солвеја“ сам добила налог да осим свих релевантних папира, обезбедим и мишљење KPMG, који је рекао да у Југославији није потребно имати правни ентитет за бављење лековима и оно што се могло радити по закону препустио стихији и слободној вољи запосленика у представништвима страних фирми. Осујетили су формирање фирме „Солвеј ЛЦД Београд“ и даљу сарадњу моје фирме са „Солвејом“, јер је „Фармест“ одмах због несавесног рада почео спор пред Привредним судом. Спор који је трајао годинама и који од недавно не траје. Суд се сетио да након шест година од министарства здравља и министарства за економске односе са иностранством поново тражи мишљења и добио погрешна, која су била потпуно супротна онима која су већ била у судском спору и тај спор се завршио негативно по „Фармест“ – сећа се Симоновићева.

Неодговорена питања Верице Бараћ

Симоновићева је ствар представила Савету за борбу против корупције, јер је било очигледно да је неко „интервенисао“ да би уместо легалног „радио“ илегални промет лековима. Наиме, истовремено када је KPMG саветовао „Солвеју“ да не улази на наше тржиште лековима, појавили су се у продаји исти лекови али продавани преко „Хемофарма“, који је управо тада ушао у Србију. Лекови су били четири пута скупљи.

– Верица Бараћ се укључила негде од средине спора и послала неколико дописа на надлежне адресе, са којих ни до данас нису одговорили. Хтели смо да видимо шта је с тим. Мени су ових дана рекли да те дописе уопште немају заведене. Тако је одговорио и Високи савет судства, који по мени, нема апсолутно никакав кредибилитет и мислим да управо од тога треба почети при оздрављењу нашег правосуђа. Сада је, како су ми рекли, ствар у рукама генералног секретара у Влади Србије. Упоредо са Саветом за борбу против корупције, ја сам водила предмет за нелојалну конкуренцију и повреду жига који је „Фармест“ добио. Тај спор на Трговинском суду је „Фармест“ добио – испричала нам је Симоновићева.

Британцима се не може веровати

Њена искуства са KPMG су катастрофална. Према речима Симоновићеве, сви треба да знају да се Британцима не може веровати.

– Прво су моји адвокати прошли све степенице KPMG, све степенице „Солвеја“. Успоставила сам директан контакт са KPMG, који су основала четири адвоката „по највишим принципима правне науке“. Ишла сам у Оклахому, до директора Стивена Батлера, лично предала папире. Од пре две године када се KPMG преселио у Лондон, звала сам више пута. Изгубила сам поверење у британску реч и неко ће морати да се добро потруди да поново стекнем то поверење. Они су прекинули сваки контакт са мном, а у међувремену су успели да једног од мојих адвоката привуку на њихову страну – каже Симоновићева.

О свему што је проживела за ових 12 година Симоновићева би могла написати књигу, а оно што је писала на разне адресе већ је својеврсна књига. Наводи само пример савезне инспекције која је уместо да оде на врата на која је Симоновићева упућивала, долазила на њена врата. Она каже да је фармакомафија однела победу, али да ни она неће одустати.

Плаћамо страшно велику цену

– Питање је ко је спречио да дође „Солвеј“ и ко је платио извештај KPMG ревизорима. Ја не знам да ли је то плаћено 500 евра или 500.000 евра. Цена коју је платила ова земља, да не кажем држава јер државу немамо, одавно је страшно велика и плаћамо је свакодневно. Огледа се у позиву моје колегинице од пре два дана којој су требале капсуле које производи „Солвеј“, а којих више нема. Огледа се свакодневно. Када купите лек не знате да ли сте купили лек, фалш лек или не знам ни ја шта.

На наше питање ко је из свега извукао профит, одговара:

– Нико није профитирао, али су многи мислили да су профитирали. Тако бих рекла. Наша индустрија лекова је угрожена од оних који су опљачкали државни сектор и отишли у приватнике.

jasna simonovic, Правда