Тест опште антикултуре или:
Антисрбија у Антиевропи!

Владимир Димитријевић

Када поента уписивања Филозофског факултета у Нишу не би била да постанете Симпсонови, онда се на пријемном испиту вероватно не би нашло питање о Јелени Карлеуши. Овако…

Београд, 11.07.2012

Биљана Србљановић, партизанка Мара Друге Србије (њена драмска дела су, то се бар зна, нове, другосрбијанске верзије партизанских пропагандних приредби, негде тамо у планинама 1943.), већ је устала у одбрану појављивања Јелене Карлеуше у тесту опште културе на пријемном испиту за Филозофски факултет у Нишу (као, тест је без везе у целини, али Карлеуша је, ипак, део поп културе; Биљана и Јелена су, иначе, сродне душе – другосрбијанске јуришнице, које су, својевремено, подржавале Чеду Јовановића, домаће „веселнике“ (gay) и једна другу – Јелена је бранила Биљану ухваћену с кокаином у рукама, јер је кокаIN).

Тако је насловна страна АЛО/а 11. јула 2012. добила још једну „скандалозно” одредницу… А ми смо, по ко зна који пут, добили доказ да ће нас, као у наслову оног филма, систематски уништити идиоти. Који, узгред буди речено, то нису у интелектуалном (добро знају шта раде), него у моралном смислу речи: јер, у античкој Грчкој је идиот био човек који не мари за послове заједнице, него живи логиком у се, на се и пода се. Том, идиотском образовном стандарду, ревносно служе и творци теста за пријем на Филозофски факултет (да, баш тај!) Универзитета у Нишу.

Имплицитна порука овог теста „опште информисаности“ јесте: постаните Симпсонови, чак и кад се уписујете на Филозофски факултет! Јер, цео тест је такав, а не само питање о Карлеушиној „Содоми и Гомори“. Зато се ту појављује и Спајдермен (зашто би знање о Спајдермену било део „опште културе“?), бенд РЕМ, и др Хаус, и Том Хенкс, и такмичење Евровизије у Азербејџану…

Сексуално пожељне активности (наравно, из перспективе оних који су тест састављали) будућих наследника Сократа и Платона, описао је Маркиз де Сад, у свом роману „120 дана Содоме“ (плус, наравно, песма Јелене Карлеуше)…

И тако даље, и томе слично: јасно је да је тест прављен са свесном намером „симпсонизације“ будућих академских грађана, који би, што је идеални исход образовног процеса, требало да, попут Хомере Симпсона, буду спремни да ђаволу продају душу за крофну.

У супротном, уместо Спајдермена, у тесту опште културе нашао би се, рецимо, Волт Витмен, а уместо Јелене Карлеуше Обрен Пјевовић.

Не треба прећутати ни политичко опредељење аутора теста. Једно од питања је било:

„Недавно забрањена десничарска организација зове се:
а) Двери;
б) Образ;
в) 1389“.

Да је ово нормална Србија, она која стоји с кичмом под правим углом у односу на тле, питање би било:

„Ко је 2012. крао изборе:
а) Борис Тадић;
в) Демократска странка;
в) Борис Тадић и Демокартска странка заједно“…

Дакле, Антисрбија наставља свој поход ка Антиевропи, претвореној у депонију америчког сенилног варварства, и овај тест је само симптом симпсонизације намењене свима нама, пре свега младима. За то време, Тадић пружа руке џелату српског народа, Хашиму Тачију (сасвим у складу са својим малигним инфантилизмом, који пева „Хашим Тачи танана“), и, као човек који је маштао, у својој младости, да постане „светионичар на Јадрану“ (подробну анализу онтологије ових маштарија видети у Ломпаровом „Духу самопорицања“), посећује кроацијске самите, на којима, као добра вила из бајке о Пепељуги, бди Латинка Перовић, мајка Друге Србије, док његови донедавни саветници предлажу сарадњу с Беџетом Пецолијем…

Они чији су градови поменути у нишком тесту спремају се да парадирају престоницом Србије и ове, 2012, и да седам дана посвете својој „оријентацији“, призивајући на Београд судбину библијских градова о којима је певала штићеница Биљане Србљановић…

Па ипак, „није све пропало кад пропало све је“. Борба за Србију која ће бити икона свог назначења и завета, а не септичка јама сорошесвког „отвореног друштва“, наставља се – до коначне победе. Сви под стег!

Владимир Димитријевић