Српска валута је на данашњем међубанкарском трговању доживела оштар пад па је утврђена средња вредност курса за сутра виша од 118,5 динара за евро. Економисти тврде да су узроци пада неизвесност око монетарне политике, гувернера НБС…
25.07.2012. МОНДО/Танјуг

Данашњим падом за још 66 пара, са вредности 117,898, динар ће сутра забележити нови историјски минимум и његова средња вредност од 118,554 динара за евро је нешто што ће „пожелети добродошлицу“ новој влади коју би Србија требало да добије сутра. Стручњаци за наставак пада криве пре свега политику.

Скок евра догодио се упркос томе што је Народна банка Србије данас продала 10 милиона евра, како би ублажила прекомерну дневну осцилацију курса.

Динар је ове године био најјачи 11. јануара, када је средњи курс био 103,6922 динара за евро.

У односу на пре месец дана, динар ће према евру сутра бити слабији за 3,3 одсто, а у односу на пре годину дана за 12,3 одсто. Од почетка године, динар је према евру слабији за 11,7 одсто, и то уз интервенцију централне банке тешке милијарду и 308,8 милиона евра.

Неизвесност у погледу будуће економске политике владе и даље је главни фактор који утиче на слабљење динара према евру, а потези у смеру консолидовања јавних финансија могли би утицати на стабилизацију домаће валуте, оценили су данас економисти у изјавама Тањугу.

Професор Економског факултета у Београду Никола Фабрис истакао је да је кључни фактор који утиче на кретања на девизном тржишту неизвесност у погледу тога у ком ће смеру ићи монетарна политика у наредном периоду, ко ће бити на челу Народне банке Србије и какви ће бити основни макроекономски показатељи.

То значи да ли ће превисок буџетски дефицит додатно утицати на стабилност валуте, да ли ће доћи до превеликог увоза и по том основу одлива стране валуте, прецизирао је Фабрис.

„Тако да, једноставно, још увек постоји велика неизвесност која указује на то да не постоји јасан или довољно јасан сигнал у ком ће смеру ићи економска политика у наредном периоду“, нагласио је он.

Према речима Фабриса, финансијска тржишта и девизни курс као њихов саставни елемент, реагују на сваку гласину, најаве промене политике и висок степен неизвесности.

Како је истакао, сигнал који би власт требало да пошаље, а који би утицао на стабилизацију тржишта, јесте вођење кредибилне економске политике.

„Сигнал би требало да буде да ће влада у релативно кратком року посегнути за озбиљним структурним реформама, које би требало да доведу до заустављања тенденције пребрзог раста јавног дуга и смањења нивоа буџетског дефицита“, објаснио је Фабрис.

„У том погледу, свакако важан елемент би био закључење аражмана са ММФ-ом, као гарантом структурних реформи и, наравно, да постоји чврста гаранција да неће бити озбиљних промена у домену моментарне политике – да неће бити додатне емисије новца у наредном периоду и да ће се задржати постојећи курс монетарне политике“, додао је он.

Економиста Института за европске студије Горан Николић навео је да је један од главних фактора који, иначе, утиче на слабљење домаће валуте, платнобилансни дефицит Србије, односно чињеница да је одлив девиза из земље већи од прилива, и чак су и инвестиције у минусу.

Говорећи о утицају дознака, односно девиза која доносе наши људи запослени у иностранству, он је подсетио да су оне веће током децембра, као и током летњих месеци, али да сада делују други фактори који су јачи по дејству, тако да је утицај дознака неутралисан.

Николић је навео и да би формирање нове владе могло да буде стабилизирајући фактор на девизном тржишту, односно ако први потези нове владе буду усмерени на финансијску консолидацију, то јест сређивање јавних финансија то би могло утицати на стабилизацију домаће валуте.