АНХАР КОЧНЕВА, НЕЗАВИСНА РУСКА НОВИНАРКА, ГОВОРИ О КРИЗНОЈ СИТУАЦИЈИ У СИРИЈИ

Сирија у раљама плаћених криминалаца

Разговор водила: Наталиа Михаилова

 22 јул 2012, ФБР превод Милан Старчевић

Независна новинарка Анхар Кочнева живи и ради преко десет година у Сирији. Рођена је у Русији и течно говори арапски. Према њеном опису ситуација у Сирији никако неодговара званичним извештајима  у масовним медијима. Њени пријатељи и суседи су обични Сиријци, а она се креће у истим улицама и четвртима Дамаска и обавља своју куповину такође, као и сви остали становници у сиријском главном граду. Разговарали смо недавно са њом да би је упитали о разлозима дуготрајних немира у Сирији.

Постоје ли било какви дубљи разлози за кризу у Сирији?

-Пре годину дана није било никаквих знакова кризе. Такође, у марту 2011. ништа се значајно није десило. Цео процес је почео као кривично дело, иза кога стоји утицајне државе, пре свега Америка. Увек се изнервирам, када новинари тврде, да је у последњих неколико месеци у Сирији дошло до масовних протеста и демонстрација. То једноставно није истина. Ја се у протеклих седам месеци стално налазим у Сирији, и само сам три „такозване“ демонстрације доживела. Ја их зовем „такозване“ , јер је на њима било веома мали број људи, а очигледно да су биле ту стациониране да би новинарима исценирали протесте. Ови „протести“ су затим „снимани пет или десет минута, онда су се људи ускоро поново разишли, док су у појединим градовима привремено криминалци преузимали контролу и терали народ да учествује у протестима. Живим од касних 1990-их у Сирији. Да кажем истину, земља ми се у то доба није допала. Сада живим овде доста времена и морам да кажем да се нешто променило, пре свега услови живота и људи. Многи Сиријци су отворили своја предузећа, и на тај начин остварили скромни просперитет. Из тог разлога људи би вероватно пре десет година подржали протесте, али не сада, пошто становништво жели сачувати стабилност земље, па никоме не одговара хаос и неред. Становништво је навикли да живе у мирној земљи, а Сирија је важила за једну од најбезбеднијих земаља у региону. Ако сте заборавили кесу новца, а вратили сте се два дана касније, на истом месту бисте пронашли торбу још увек нетакнуту. Данас то, нажалост, више није тако. Људи су забринути, јер су изгубили нешто на што су били поносни.

Ко стоји иза бомбашких напада, пуцњаве на људе и уништавања зграда?

-Пре неколико недеља задржала сам се у Хомсу (у наводном упоришту побуњеника)  у сада злогласном Баба Амр округу, где је већина локалних становника напустило своје домове. Моји пријатељи су живели 800 метара удаљени од Баба Амр. Они су ми рекли, да су криминалци, а не војска пуцали на њихове куће. Сиријска војска не убија људе, она реагира само када ситуација ескалира. У последњих неколико месеци, нарочито су припадници сиријске војске били међу жртвама. Пре месец дана сам боравила у Забадани, у југозападној Сирији, и одмах сам уочила да су криминалне банде застрашиле цео град.Светски медији често извештавају о хуманитарној катастрофи у Сирији. Ради се заиста о хуманитарној катастрофи, али зато што је цео град заточен у рукама криминалаца. У Забаданију сам заједно са колегама била заробљена од стране ових криминалаца. Они су нам показали зарђали тенк, и изјавили како је град њим био гранатиран. Али две уништене куће налазиле су се центру квартала, и ја не могу себи да објасним како је панцер пуцао из ваздуха или иза угла. Након тога је дошло до спонтаног окупљања неколицине људи, који су организовали нас ради протест. Погледала сам им у лице и видела само страх и мржњу, они су се плашили од криминалаца, просто су их презирали.

Увек говорите о криминалцима. Зар се не ради о побуњеницима или опозиционарима?

– Међу многим криминалцима су плаћеници. Они долазе из Чешке, Румуније, Француске, Либије и Авганистана. Чула сам гротескну причу о заробљеним афганистанским војницима, када су их сиријске власти упитали зашто су овде. Они су одговорили: „Рекли су нам да смо доведени у Израел, и да ноћу треба да пуцамо на израелске аутобусе . Боримо се за ослобођење Палестине“. Звучи смешно, али то је истина. Људи су били видно изненађени када су им рекли да су у Сирији. „Ми смо овде у Сирији? Мислили смо да смо у Израелу.“. Сиријски криминалци организовани су у оружаним бандама, иако је њима место у затвору. Овакве врсте људи можемо наћи у сваком друштву. Када они преузму контролу над  једним градом, они прво спаљују евиденције и архиве државних органа за спровођење закона. Они уживају да имају моћ, не желе да раде, али хоће да имају много новца. Град се може терорисати  са релативно мало људи, само два снајпериста могу донети јавни живот на улицама до застоја.

Седмог маја одржани су парламентарни избори. Да ли је опозиција учествовала на њима?

-Да, била је то веома жива предизборна кампања. На зидовима зграда свих главних улица у Дамаску, били су залепљени изборни плакати различитих кандидата. Према званичним подацима укупно је учествовало 7.200 кандидата за 250 посланичких места. Зар неко може рећи да су избори били недемократски? Ко тврди уопште такво нешто? Вође сиријске опозиције? Они већ дуго година живе у Европи, па се поставља логично питање, шта они стварно знају о ситуацији у Сирији, о нашим потребама и жељама, ко их финансира? Нека Сиријци одлучују о својој будућности. Главне опозиционе странке, са пребивалиштем у Сирији, учествовале су на парламентарним изборима. Ипак ћу пријавити детаљ који осветљава иовако прилично мутну слику. Пре три дана убијен је син председника Народне партије. Партија је претходно примила претеће поруке у којима се поручује, да би за њу било боље да не учествује на изборима. Међутим,  народњаци су одбили да попусте због уцена и претњи, и онда је убијен син председника. Ко је сад одговаран за ово кривично дело? Влада или они који желе да спрече било какву позитивну промену у Сирији? Криминалцима не треба реформа, они се ослањају на дестабилизацију и хаос у земљи. 

Свет је бомбардован вестима о сиријском тоталитарном режиму, који толерише и угњетава свој народ. Слушајући Вас, долазим до закључка да је и у Сирији на снази исти сценарио који смо гледали у Ираку, Авганистану, Египту, Либији.

– Све се понавља, као бумеранг. Сирија тежи да примени политичку равнотежу, да остане фактор стабилности у региону, док са друге стране Америка покушава да блокира тај процес – то је трагедија.  Ако прочитате књигу Where to Invade Next, аутора Стипена Еилиота, разумећете много боље Арапско пролеће. Због међународних медија, да тако кажем, сви ми живимо у паралелној реалности медија. Цео свет гледа практично један филм о нечему што заиста не ексистира, фиктивна причу, лажни сценарио, представљајући све то као реалност. Овде се међународно јавно мњење манипулише. 

Каква су мишљења у Сирији по питању Анановог мировног плана?

– Неки су мишљења да је то био покушај да се криминалцима пружи прилику да стекну простор за консолидовање снага, како би се опоравили и на ново организовали. Са свима са којима смо разговорили у Хомсу став је био јасан, да је сиријска војска за недељу дана могла  решити проблем са криминалцима. Други су мишљења да се Америка жели повући из сукоба, без окаљаног образа. Има и оних који говоре да ће, ипак, победити здрав разум међу још колико-толико слободноумним човечанством, да ће тензије спасти, јер је свима јасно да се овде ради о нападу на једну суверену државу. Персонално подржавам овакав поглед, он је исправан, очи се не могу затварати пред истином. Може се неко довести до тога да он буде једном или два пута преварен, али је практично немогуће да се то стање одржи током дужег периода. Сигурна да ће тристотине посматрача из Уједињених нација спознати истину, и неверујем да се они могу завести да лажу.

Последње питање. Стојите ли на страни сиријске владе?

-Ја? Не знам никога из владе. Подржавам сиријски народ и никог другог.

Извор: Kopp Exklusiv

Превод: Милан Старчевић