ДЕШАВА СЕ...

Слободан Јарчевић: ПОСТОЈЕ КРИВЦИ ЗА СУШУ

By on • ( 2 коментара )

ОТВОРЕНО ПИСМО

Слободан Јарчевић, књижевник

11160 Београд, Миријево

Радивоја Марковића 12/5

Тел: 34-27-044

УРЕДНИШТВИМА ГЛАСИЛА

*ПОСТОЈЕ КРИВЦИ ЗА СУШУ***

Када би горео кукуруз у амбару, ватрогасци би кренули – да пожар зауставе. Помагала би им и војска, и полиција, и становништво… Били би коришћени и авиони, и хеликоптери, и војне цистерне… Ватрогасци би стизали и из суседних и даљих општина. Могла би се прогласити и ванредна ситуација.

А што ову слику не видесмо ових дана… горе хиљаде амбара кукуруза у целој Србији. Мирују ватрогасци, мирује војска, мирује полиција, мирују становници… нема ванредног стања, а оно је било обавезно већ крајем јуна! Сунце пржи кукуруз – у већим размерама него ватрена стихија на амбару!

За овакво мировање, криви су: Председник Републике, Председник Народне скупштине, чланови Владе, чланови Владе Војводине и Председник Скупштине Војводине, а криви су и посланици обе скупштине – нису покренули расправу о суши. Нико од надлежних није прогласо ванредно стање, а на то су обавезни – по Уставу. Против њих се може покренути и судски процес!

Ванредно стање у јуну је могло да спасе сваку стабљику кукуруза. Србија лежи на три слоја воде – први је до 30 метара, други на око 200 – из којега је свако село имало по неколико чесми пијаће воде (текла је и дан и ноћ), а трећи је на дубини од 600 до 800 метара. Свака њива (посебно у Војводини) има воду првог и другог слоја. Потребно је до првог слоја избушити (ручно) земљу, ставити цев и из ње (малим мотором) црпити воду и преко дужег црева заливати њиву. То би се обављало ноћу и засад кукуруза и других биљака би био спасен. Даље, у сваком дворишту села има бунар с водом. И одатле се могло (цревима) заливати оближња земља, а цистерне су могле узимати воду и заливати даље њиве. Да је, уз ова решења, проглашено ванредно стање – њиве би спашавало становништво, ђаци, студенти, спортске организације, пензионери и друга удружења.

Ништа није учињено!

Током своје дипломатске службе, видео сам три велика заливна система у свету:

1. у северној Грчкој: све њиве се заливају подземном водом – с 2.000 метара дубине, а ту киша не пада током целог лета;
2. у Раџастану у Индији (по три године не падне кап кише), а вегетација буја. Свака стопа се залива – водом с дубине од 2.000 метара;
3. у Кувајту и Саудијској Арабији – лето без кише, а пустиња буја. Залива се водом с дубине од 5.000 метара!

А у Србији је вода на дохват руке!

Београд, 21. 7. 20012.

Слободан Јарчевић, ср

Категорије:ДЕШАВА СЕ...

2 replies »

  2. Хвала Ти Слободане. Хвала уреднику што постави овај чланак.
    Јасно је да се ове ради о власти као средству за личну промоцију и богаћење а не власти као средству да овом напаћеном народу буде боље.
    Министарства пољопривреде неће бити., већ ће тај ресор бити у неком другом министарству-. „Сеци образ, крпи задњицу“.
    И у таквим условима, овај ресор ће добити неки празноглави и површни мешетар и ми ћемо имати програме којима се ни један динар неће оплодити. Бар појасеви уз Дунав, Саву и Мораву имају плитку воду и могућност јефтиних бунара и заливних система, што значи две сетве и жетве у току године. Сељак је унуштен и он тај новац нема.
    Други проблем је спољне природе. Американци управају климом и они су нам сместили ову сушу. А ми им титрамо тестисе…

    Свиђа ми се