Ових дана у јавност посредством разних сајтова полако излазе на видело неки детаљи о томе шта су својевремено ревизори Министарства финансија установили када је реч о неким уговорима које је потписивало Министарство одбране Србије. Спомињу се авиони, аутомобили и телекомуникациони уређаји. Спомињу се и новчане суме, односно губици које је Министарство одбране платило због курсних разлика, „јер је аванс за један посао уплаћен у 17.25 сати када Комерцијална банка није радила, плаћање је извршено у динарској валути, а куповина девиза на међубанкарском тржишту обављена је тек наредног дана по знатно вишем курсу“. Чини се да је то само врх леденог брега, јер многе ствари су још под ознаком службене тајне, односно строго поверљиве.

21.07.2012. ФБР аутор Б.Диковић извор: видовдан.орг, Политика, интернет…

У тексту који је објавила Политика под насловом „Како се трошио војни новац“ аутор Мирослав Лазански каже, када је реч „о набавци телекомуникационе опреме“ – комисиони уговор број 1572-91-47-07, у вредности од 12.886.750,58 евра закључен је 24.12.2007. године са фирмом „Југоимпорт СДПР“, комисионар, ради набавке тактичких комутационих центара (уређаји за наизменично искључивање и укључивање) од страног произвођача „Талеса“, иако, из комисијског извештаја, број 1278-174/06 од 13. 11. 2007. произлази да је „Талес“ добио 67,05 пондерисаних поена и рангиран као други, док је израелска фирма „Тадиран“са 84,79 поена, рангирана као прва коју је требало изабрати за стратешког партнера. Француски „Талес“ није прошао ни на верификационим испитивањима, делови опреме за радио-уређај добили су негативну оцену, извештај ТОЦ-а број 12-23434/1 од 30. 8. 2007.
То значи да понуда „Југоимпорт СДПР“ од страног произвођача „Талес“ није ни требало да буде разматрана, јер делови опреме нису задовољили тестове. Међутим, понуда се разматра, а због начина пондерисања (пондерисање је одређивање важности појединачних величина неког низа приликом израчунавања средње вредности), пондерисана је и опрема која није прошла на испитивањима, рангира се као прва са 88,81 пондера, испред понуде „Југохемије“ од страног произвођача „Тадиран“, чија је опрема у целини задовољила на верификационим испитивањима, али је рангирана као друга са 88,64 поена. И поред свих пропуста уговор за радио уређај се склапа са „Југоимпортом СДПР“, односно „Талесом“, који је изабран за стратешког партнера за набавку радио-уређаја ВФ и ВФФ опсега, осим за средства која нису задовољила на испитивањима, па се купују преко „Југохемије“ од фирме „Тадиран“.
Да ли је у свему томе министар одбране био доведен у заблуду? Колика је могућа штета? „Талес“ је нудио сет каблова и прикључних кутија за 45.365 евра, „Тадиран“ исто средство за 25.000 евра. До тренутка инспекције уговорена је набавка 38 комада АТЦ, па је само на разлици у цени каблова створена већа обавеза за плаћање 1.100.442 евра, а за десет комада АТЦ-20, 453.650 евра, што је укупно 1.554.092 евра. Дакле, закључени уговор био је штетан за Министарство одбране, што се прецизно може утврдити у посебном поступку и после вештачења. Наведени пропусти створили су ситуацију да је Ваздухопловство и ПВО изостављено из новог система веза и да ће Војска Србије у једном делу и даље користити стари фреквентни опсег.

Што се тиче релативно познате приче о модернизацији и ремонту пет наших авиона „миг-29”, ремонту четири мотора, испитивању четири мотора и ремонту пет кутија авионских агрегата у Русији, дакле  понуда компаније „Југохемија“ била је 19.988.119 евра, а понуда компаније „Југоимпорт СДПР“ 23.364.354 евра. Понуда „Југохемије“ која се односи на свих десет спецификација била је 56.247.871,26 евра, а компаније „Југоимпорт СДПР“ 58.414.339 евра. Иначе, понуде су биле у већем износу од одобрених финансијских средстава, одлука о неуспелом надметању донета је незаконито. Фирма „Југохемија“ доставља 6. 12. 2006. Приговор број 117 у којем указује на низ неправилности, решењем бр. 2082-145 од 27. 12. 2006. начелник Управе за одбрамбене технологије одбија приговор. „Југохемија“ је против Министарства одбране 10. 1. 2007. поднела тужбу Трговинском суду у Београду ради покретања парничног поступка за накнаду штете у висини од 80.000.000 динара. Основним уговором „Југоимпорта СДПР“ са руском компанијом РСК МиГ у члану 14. предвиђена је могућност испоруке наоружања, четири ракете Р-27Р1, по цени од 1.356.521,74 евра, или 339.130,44 евра по комаду, у року од две године од дана потписивања. Међутим, Управа за снабдевање, пре истека тог рока, закључује 4. 12. 2008. уговор број 876-91-34-08 са „Југоимпортом СДПР“ за набавку осам истих ракета у укупном износу од 3.312.000 евра, или 414.000 евра по комаду. То је директна штета за Министарство одбране Републике Србије, јер су четири ракете плаћене скупље за 299.478,26 евра, имајући у виду повлашћену цену по основном уговору.

Министарство одбране је реаговало на ову анализу Лазанског и одговара да „Талесови” уређаји нису добили негативну оцену, „Тадиран” и „Конгсберг се нису жалили, а суд је одбацио тужбе „Југохемије” за ремонт „мигова”…

Из Министарства одбране Србије „Политици” је стигао одговор на јучерашњи текст „Како се трошио војни новац”. Текст одговора објављујемо у целини.

Неспорна је чињеница да су тактички комутациони центри набављени од француског произвођача „Талес”, према комисионом уговору број 1572-91-47-07 са ЈП „Југоимпорт СДПР”. Сви комутациони центри су испоручени и плански се стављају у оперативну употребу у јединицама Војске Србије.

Међутим, поступак о коме се говори у тексту Мирослава Лазанског обустављен је на основу предлога надлежне комисије, а радио-уређаји фирме „Талес” нису добили негативну оцену.

У новинском тексту није наведено да су спроведена два независна поступка приликом набавке тактичких комутационих центара.

Први, који се и спомиње у тексту, обустављен је на основу предлога надлежне комисије констатованог у записнику бр. 1278-174/06 и допуном истог записника бр. 1278-178/06, а који није споменут у тексту. Надлежна комисија за спровођење поступка набавке имала је 15 стручних чланова из Министарства одбране (МО) и Генералштаба Војске Србије (ГШ ВС) од којих је осам било из Генералштаба. Сви присутни чланови комисије су потписали предметне записнике. Са тим предлогом, акт бр. 10807-1 од 15. 11. 2007. године, сложила се и једина надлежна Управа за телекомуникације и информатику Генералштаба ВС.

Наглашавамо да ниједан од еминентних произвођача који су учествовали на тендеру, ни израелски „Тадиран”, ни норвешки „Конгсберг”, није имао примедбе на спроведени поступак.

Други независни поступак покренут је рефератом бр. 10925-5 којим је и закључен уговор бр 1572-91-47-07. У вези са набавком радио-уређаја, у новинском тексту су тачно наведени пондери којима је „Талес” био повољнији од „Тадирана”. Међутим, нетачан је навод да су радио-уређаји „Талес” добили негативну оцену, јер Технички опитни центар (ТОЦ) у извештају бр. 12-23434/1 од 30. 8. 2007. године, за „Талесове” радио-уређаје наводи: „Фамилије високофреквентних, врло високо фреквентних радио уређаја и персонални радио, испуњавају све декларисане карактеристике функционалности и електричне карактеристике и све обавезне тактичко-техничке захтеве, осим мањег броја датих у тачки 2.1, а што пресудно не утиче на укупне могућности уређаја. Уређаји испуњавају захтеве у погледу основних елемената интегралног техничког обезбеђења, савремености и перспективности и степена оспособљености произвођача за серијску производњу.”

Извештај ТОЦ-а разматран је и на 10. седници Главног војнотехничког савета, на коме је извештај усвојен, и на основу кога је тадашњи начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Здравко Понош донео решење о усвајању у наоружање Војске Србије.

Набавка услуге ремонта и модернизације авиона „миг-29” започета је у октобру 2006. године одлуком тадашњег министра одбране Зорана Станковића. У тендерском поступку добијене су понуде фирми ЈП „Југоимпорт СДПР”, „Југохемије” а. д. Београд и „Орао” а. д. Београд.

Како су вредности понуда знатно превазилазиле износ средстава одобрених Националним инвестиционим планом (НИП), понуде се оцењују као неприхватљиве и поступак се у складу са процедуром обуставља у новембру 2006. године. С обзиром на то да су средства била опредељена из НИП-а, одлуком Министарства финансија– Савета за набавку опреме и возила Сектора за управљање пројектима, налаже се Министарству одбране да поступак набавке спроведе непосредном погодбом са РСК МИГ из Москве. Након обављених преговора одлуком Савета одређено је да „Југоимпорт СДПР”, чији је оснивач влада, пружи техничку помоћ при закључењу уговора између Министарства одбране и РСК МИГ’, без провизије.

Тачно је да је „Југохемија” а. д. поднела тужбу Трговинском суду у Београду за накнаду штете од осамдесет милиона динара, али се у тексту не наводи чињеница да је Трговински суд у Београду након тога, са две правоснажне пресуде, одбио тужбу „Југохемије” а. д. из којих недвосмислено произлази да овом предузећу није нанета штета, односно да „Југоимпорт СДПР” није фаворизован у односу на „Југохемију” а. д. (пресуде из 2007. и 2008. године).

Тачно је, такође, да је предметним уговором са РСК МИГ била предвиђена опција куповине четири ракете Р-27Р1 по цени од 339.130,44 евра по комаду, у року од две године од дана потписивања поменутог уговора. Како је у међувремену Указом председника Руске Федерације број 1702 од 17. децембра 2007. године као једини могући извозник наоружања и војне опреме са територије Руске Федерације одређен ФГУП „Рособоронекспорт” Москва, компанија РСК МИГ обавестила је Министарство одбране да више није у могућности да нам испоручи ракете према раније закљученом уговору. У новонасталој ситуацији Министарство одбране је посебним уговором са ФГУП „Рособоронекспорт” Москва извршило набавку потребног броја ракета.

Министар одбране у свим службеним радњама и поступањима, у складу са законом, не доноси одлуке самоиницијативно, већ у складу са процедурама дефинисаним у подзаконским актима који третирају одређену област и који подразумевају свеобухватне предлоге и мишљења стручних служби у Министарству одбране.

За сваку радњу која подразумева ангажовање буџетских средстава претходно се обезбеђују мишљења и сагласности финансијских, правних, војних и безбедносних експерата и других тела и стручних служби, како Министарства одбране, тако и других надлежних министарстава или Владе Републике Србије, прописани законом и подзаконским актима.