Упекла звезда и не одустаје. Суша је ове године обрала читав род и на ораницама и у воћњацима и повртњацима. Врућина је „однела“ половину, а негде и до 70 одсто кукуруза. Пресушили и малињаци и воћњаци, а кајсија ће бити чак 90 одсто мање него лане. Штета чека званичне процене, али је сигурно да ће се мерити у милијардама…

21. 07. 2012. Вечерње новости, Вести; за ФБР приредила Б.Диковић

Многобројна удружења пољопривредника обратила су се надлежнима да овогодишњу сушу због десеткованог рода прогласи елементарном непогодом.

Локалне самоуправе тренутно процењују штету од суше – каже за „Новости“ Александар Продановић, директор Управе за воде Министарства пољопривреде и водопривреде: „Уколико дође до њихових иницијатива, разматраће их Штаб за ванредне ситуације.  Чланови овог штаба утврдиће висину штете на нивоу целе државе и на основу тога донети препоруке о спровођењу расположивих мера помоћи.“

Како и колико ће држава моћи да помогне пољопривредницима, зависи од тога колико пара има у државној каси. У таквим ситуацијама, осим финансијске подршке, штета у аграру се може делом надокнадити и ослобађањем пољопривредника од пореза или дугова.

На њивама у српској житници – алармантно. Уместо 90, што је иначе вишегодишњи просек, у Војводини је у јуну пало једва тридесетак литара киша. У најтежем стању је, кажу стручњаци, кукуруз, засејан на око 600.000 хектара.
– Поља на којима је кукуруз сасвим су сува – потврђује др Горан Бекавац, са новосадског Института за ратарство. – Заиста се не усуђујем да прогнозирам коначан принос, али ће ово извесно бити мршава година. Чак и ако обилније кише падну, током наредне седмице за значајан део површина биће касно.

Берба малина широм Србије је на измаку, а суша и недостатак иригационих система у засадима, „обрали“ су више од половине приноса. Уместо очекиваних 90.000 тона, биће ускладиштено и извезено упола мање „црвеног злата“. Цео ланац ипак ће преживети лошу сезону јер упоредо са несташицом овог воћа – расте и откупна цена која се „попела“ на 180 динара за килограм.
– Негде је суша „однела“ половину, негде и до 70 одсто рода. Оно најквалитетније предато је хладњачарима по ниској просечној цени од 120 динара. Сада произвођачи за 180 динара предају свега два до три процента преосталог рода – каже Драгиша Терзић, председник Уније произвођача.

Вишенедељна суша у чачанском крају најпогубније је „дејствовала“ на малињаке, шљивике, али посебно на кајсију. Овогодишњи род кајсија је чак 90 одсто мањи од просечног, а род шљива биће преполовљен.

Живота Јовановић са Института за кукуруз у Земун пољу признаје да ће овогодишња суша преполовити приносе на њивама засејаним овом културом.

Род кукуруза преполовљен: Живота Јовановић

Суша је ове године жестоко погодила Србију, преполовила приносе на њивама и нанела штету од око 2,1 милијарде долара. Ову поразну чињеницу је обелоданио Војислав Станковић, пољопривредни стручњак Привредне коморе Србије.

Земља плодних ораница, уз све невоље, сада страхује да ли ће имати довољно хране, а стручњаци препоручују да, како знамо и умемо, спас тражимо у прошлогодишњим залихама. Да невоља буде већа, произвођачи најављују и пре почетка јесени знатно веће цене брашна, уља, шећера, млека, али и меса.
На лагеру Србија тренутно има око 100.000 тона шећера, 60.000 тона уља, 300.000 тона пшенице. Да ли ће то бити довољно остаје да се види, али је жалосно да житељи земље која се некад поносила добрим родом и препуним амбарима троше последње резерве да би преживели.

У Војводини, највећој српској житници, пољопривредници стање оцењују као катастрофално, а Бојан Пајтић, председник војвођанске владе најављује могућност проглашења суше као елементарне непогоде. Највише је страдао кукуруз, а метеоролози поручују да екстремна суша и топлотни таласи и даље прете Србији. Може се очекивати значајније смањење приноса економски најзначајнијих култура – кукуруза, соје, шећерне репе, и то за најмање 30 до 50 одсто, као у време суше 2000. године.

Штете у пољопривреди 2000. године износиле су 700 милиона долара, а 2003. године скоро милијарду. Пољопривредни стручњак Захарије Трнавчевић тврди да је пет суша у последњих десет година Србији однело читавих десет милијарди долара.
– Имамо Дунав и Саву, али џаба кад их не користимо. Сва вода оде у Црно море, уместо да наводњавамо наше њиве и оранице. Имали бисмо две сетве у току године, а у повртларским културама чак три рода годишње – сматра Трнавчевић.

Храна је свуда у свету већ одавно стратешки производ, а цене ће само расти. Нажалост, то у Србији нико не схвата, па се зато ни не улаже у пољопривреду.
– Пољопривреда у буџету Србије учествује са само 2,5 одсто што је недопустиво. Уколико држава задржи овако негативан став према пољопривреди, онда не треба да очекује девизе од извоза пољопривредних производа – наводи наш саговорник.

Трнавчевић тврди да никада ниједан Институт у Србији није добио захтев да истражи колико је новца Србија изгубила од суше, јер надлежни нису спремни да се суоче са висином губитака.
– Јадно је то што нам преостаје да као најпримитивнија племена гледамо у небо и зависимо од добре летње кише – каже Трнавчевић.

Професор Миладин Шеварлић каже да је потребно да се изгради примарна каналска мрежа и очисте постојећи канали и секундарна која би водила до великих газдинстава. А за породична газдинства решење би били мини-системи за наводњавање са бунарима.

Пољопривредни експерт Милан Простран тврди да је проблем у томе што 20 година нико није улагао у наводњавање:
– Постојећи системи за наводњавање су пропадали током деведесетих, када је земља враћана сељацима, а они нису били заинтересовани за наводњавање, а затим и током транзиције због великог броја неуспешних приватизација у пољопривреди. Уз то, од 2000. године статистика је престала да води евиденцију о овим системима, тако да данас нико не зна колико тачно има површина које се наводњавају. На зачељу смо у Европи, јер нисмо ни пратили најаве промена климе, а улазимо у зону медитеранске климе са честим сушама – каже Простран.
Он наводи да су по наводњавању испред Србије чак и земље попут Македоније, Грчке и Турске, док је Албанија по томе увек била испред нас.

Наводњава се само четири одсто њива

Две милијарде долара које је обрала суша биле су довољне да Србија повећа површине под наводњавањем на два милиона хектара, што је половина укупног обрадивог земљишта Србије. Тренутно се наводњава само 200.000 хектара (највише у Војводини), што је испод пет одсто од укупно 4,2 милиона хектара. Тај проценат у Европи и свету далеко је већи.

Највише страдао кукуруз

Војвођански секретар за пољопривреду Горан Јешић каже да штета коју су суша и високе температуре нанеле усевима кукуруза у Покрајини износи око 70 одсто. Јешић је на конференцији за новинаре у Институту за ратарство и повртарство рекао да ће, према тренутним проценама, приноси кукуруза у Срему бити око четири тоне по хектару, док је ситуација у Банату и Бачкој много тежа и приноси ће износити око две тоне по хектару.