Отворено писмо господину Тимотеју

                                                 Новом  игуману  манастира Вазнесење

Отето проклето.

( Народна измудрица)

„О Тимотеје, сачувај поверени ти залог,
клонећи се поганих и празних разговора
спорова лажно названога знања, којему се
неки приволеше и отпадоше од вере.“

(1. Тим. 6, 20-21)

Господине Тимотеје,

Горње редове исписа апостол Павле Твоме имењаку.

Да си Ти, неком срећом, продужена рука апостолска, Ти би чувао поверени Ти Залог који остаде иза Светог Саве на чијем трону сеђаше.

Тад, кад тамо сеђаше дарива ме благодарницом : в. „ Тајна Безакоња“, Групе аутора, Треће издање, стр.117, коју Ти у прилогу шаљем. Тек толико да се зна да си, пре него што се озлоби упавши у провалију безакоња, имао љубав.

`           Но, да се вратимо повереном Ти Залогу. Уместо да га чуваш, Ти му се ругаш сваког дана, сваког часа, на сваком месту блатећи га и ружећи га својим понашењем, својим новотаријама… Уместо да чуваш Завет и служиш Господу (како си се заветовао) , Ти служиш онима који служе папи, онима  који су запали у воде јереси екуменизма, онима који издадоше веру нашу, онима што бесрамно газе каноне…

Да ли је то могуће, питаћеш?

Уместо одговора, ево ти неколико  сведочанстава: в. стр. 82, 83, 140, 144 ,146 ,148, 150, 154, 156, 162, 164, 166, 168, 176, 178,180, 184, 248 исте књиге. Паметном, за расуђивање, довољно.

Свако од нас бира да ли ће бити сеиз папиним слугерањама или ће бити слуга Бога живога.

Елем, данас бејаше Петровдан, крсна слава мог духовног оца Саве Вазнесењског, чијем гробу на молитву похитaше после свете Литургије под шатором, његова верна духовна чада.

И уместо да се радујеш што Ти хришћанске душе напунише монашко гробље, што за трен оживи порта манастира Светог Вазнесења у коју сте Ти и Твој претходник Герман унели пустош, јад, чемер и тугу (ваљда да се испуни Писмо: да ће дворци неправедника опустети, а колибе праведника процветати);

уместо да изнесеш чашу хладне воде (коју смо, узгред буди речено,  ми – које си данас презрео и прогонио, довели) на гробље (које смо  ми изградили) у манастиру (који смо ми обновили и изградили);

уместо да донесеш крст и Јеванђеље и да нас благословиш Ти, о туго, подиже на нас пендреке и пиштоље, преко полиције коју позва (ваљда да се испуни Писмо: да се безбожник и сенке своје плаши);

уместо да нам се придружиш у молитви за покој душе Божјег човека на чијем зноју и замуци се шепуриш, Ти, о удеса, оскрнави Свето Вазнесење, Ти оскрнави гроб мог духовнога оца Саве Вазнесењског.

Ти, призивањем силе оружја, оскрнави светилиште у чијем сам храму, по послушању, небројено пута изговорио на светим Литургијама: Верујем у Једну Свету Саборну и Апостолску Цркву…и за чијим трпезама љубави сам, такође по послушању, небројено пута изговорио ОченашиблагодарењеГосподу.

Ја, и по Твом налогу ухапшена браћа,  Те не осуђујемо. Ми те жалимо. Ми смо Ти, чак,

благодарни што нам својим „гостољубљем“ поможе да обрадујемо нашег духовног оца: да

Људи, под будним оком полиције, на које Тимотеј, уместо целива, показа прстом бројним, до зуба наоружаним, људима. (Ухапшени, пред судницом, с лева на десно: Зоран Крстић, службеник полиције изЧачка, Слободан Илић, свештеник из Чачка, Милоје Стевановић, привредник из Београда, Зоран Звиздић, наставник из Пожеге и Новак Јовановић, пензионер из Ужица)

после молитве и панаије, пострадамо на дан његове крсне славе  и на његовом гробу,  будемо похапшени, стрпани у марицу, саслушавани у полицији и изведени на суд по хитном поступку, зато што смо љубави имали.

У вазнесењској светињи ја пострадах и у  ноћи 25. маја ове године када су јуришници у мантијама, ходећи по тами, отели кашику и хлеб, козу и кокошку… од вазнесењских калуђерица и изјурили их у помрчину из њиховог стана. После тога, о јадници, не дадосте монахињама и верницима ни путем да прођу, поред манастира, него им кроз шуму притицасмо, носећи на леђима најнужније.

„Православни глас“ у броју 6 /2012. на стр. 26-27. под насловом Вазнесењсканоћ, оставља за далека нека покољења бруку Твога претходника г. Германа и помахниталих папољубивих свештеника – послушника и потрчковића озлобљеног г. Хризостома Столића. И овај часопис Ти у прилогу дарујем, с љубављу.

Срби су према гробовима, кроз векове, имали побожан однос у чему се можеш обавестити, између осталог, и на страницама књиге коју Ти шаљем.

Само се  г. Хризостом  (ако не рачунамо Шиптаре) усудио да оскрнави светињу гробља, да се наруга светим оцима нашим, да се наруга светом Симеону Мироточивом, светом владици Николају и свима светима и да учини срамоту гроболомља невиђену у историји Србаља , усред свете Жиче, којом је уз остала своја безакоња навукао проклетство на читав крај: пожари, земљотреси… (в. стр.185. књиге)

Да су данас благочестиве монахиње игуманије Јелене и онај народ на који си послао полицију , да су они уместо тамјана, воштаница, панаије и молитве дошли на гроб оца Саве  с булдожером (не дај Боже), можда бисте нас г. Хризостом и Ти обдарили каквом граматом уместо апса.

Господине Тимотеје,

данас Ти после суђења пружих руку и пожелех да пендрек и пиштољ замениш крстом и Јеванђељем, а суданију благословом. И још Ти рекох: кад год дођем из Београда и одем у родне Горачиће на гроб мога оца Светолика и мајке Југославе, ja ћу доћи и на гроб мог духовног оца Саве. Са пијететом, у побожном молитвеном миру. Ти каза да ћеш опет да ми станеш на пут (не верујем снагом молитве, него ваљда, опет, пендреком и пиштољем). Има једна прича Господња о пастиру добром, које би се ваљало присетити. А и она: Ничија до зоре није догорела.

Овом приликом бих те упозорио на две ствари:

Прво: Што чиниш – чини брже!

Тако ће те отац Сава отерати,  едаби покушао негде да оплачеш мржњу своју.

Ако тамо останеш дуже – нема Ти мира док не заплачеш над гробом оца Саве и не затражиш опроштај од његове духовне деце за чији прогон можеш да се похвалиш своме шефу, али права плата ће ти тек стићи, верујем.

Ако, пак, у тој светињи останеш до гроба – с љубављу Ти препоручујем, остави аманет да те не сахрањују крај оца Саве, јер нећеш имати мира као што га ни сад немаш.

А друго: на Суду, Ти каза,  да ниси никад читао Устав земље у којој живиш,  што је мало зачуђујуће за онога ко је седео, као игуман, на игуманском трону Светог Саве. Штета, јер да јеси, знао би да слободним грађанима земље Србије нико не може самовољно одузети право да оду на гроб својим упокојеним.

Може бити да Те је г. Хризостом  на то безакоње наговорио. Ех, камо среће да је то једино безакоње у које вас гурну и у које многи упадоше без расуђивања.

Ја нисам добио Пресуду о којој Ти причаш,  а према ономе што из средстава информисања дознах, она, иако небулозна, ипак није толико безумна, да би могла човеку забранити да  се поклони гробу другог човека. И да поштује светињу гробова и гробаља.

Ви, којима  није свето Свето Предање – поверени вам Залог, порушисте гробље у Жичи. Унаказисте богослужбени поредак. Развалисте иконостас студенички…

Можда ћете рећи:  шта се то мене тиче?

А ја вам одговарам: моја покојна баба Драгиња је пешке из Горачића одлазила у Студеницу на службе Божје. Пође данас пред вече да би стигла ујутру на Литургију. И тамо пред иконостасом, који баталисте, принесе свој молитвени уздах, своју сузу и своју лепту.

Не дам  вам сузу моје бабе Драгиње, безобзирни!

Не отимајте уздах моје бабе Драгиње, силни! Јер ће вас стићи сузе и уздаси свих српских баба!

Најзад: што се мене тиче, нека ти је Богом проста сва Твоја нехришћанска нетрпељивост и озлобљеност које показа у Придворици пре три године, о чему стоји траг у мојој књизи „ Сине мој, не пристај“, Друго издање, на стр. 269. под насловом „Чуда `старца` Тимотеја“

Нека Ти је проста и Твоја заклетва коју даде Твојим Ариљцима, у цркви св. Ахилија,  па је погази.

            И  сво зло твога друга, у ругању Залогу, Германа.

И ово зло које Ти почини данас на светом гробу оца Саве Вазнесењског, на Петровдан.

Као што Јуда, издајом Господа, није уништио, већ учврстио веру нашу, тако ни Ти ни Твоји шефови нећете уништити Православље. Јок . Ни ваш „свети отац“ ( чије прстење носе они у чијем си послушању), ни Алојзије Степинац ( под чијом `иконом` воле да се сликају Твоји налогодавци)   вам ту не могу помоћи.Узалуд се против бодила праћате. Истина о вашој издаји, о вашем вероломљу, о вашем човекомрзју, о вашем скрнављењу богослужбеног поретка, о вашем гроболомљу, о вашем рушењу иконостаса по светињама нашим  допире полако до очију и ушију народа. А ко се с народом судио, парницу је сагубио.

Послушајте молбе, да не би сте слушали узвике буне!

Послушајте шапате да не бисте чули громове.

Не будите охоли јер се таквима противи Господ.

Не силите се, јер то је предзнак пропасти.

Да сам на Твом месту, господине Тимотеје, уместо Хризостома и његових ментора послушао бих благочестиве људе попут епископа Августина, који Ти шаље поруку на стр. 255 књиге „Тајна безакоња“ – предзадњи пасус.

И послушао бих светог владику Николаја, који учи да народнетребадаследује својим слепим вођама, кад га они удаљују од Бога и закона Божјег.

Нека би Господ отворио очи да  нико не слепује, него да са расуђивањем прилази дужности послушања, имајући на уму поуке светоотачке да је проклетство ићи за непослушнима, и да се ћутањем пред неправдом издаје Бог.

И  нека би нам, и нама које прогоните, и вама – прогонитељима Господ подарио мир и дао снаге да истинујемо у љубави.

У петровданској ноћи, 2012. године Господње

С доброжељењем,

грешни Милоје