Десети јул 1856. године, дан рођења Николе Тесле, слави се у Србији као Дан науке, у Филаделфији и Земуну као Дан града. А у Чикагу, Перту, Њујорку, Загребу, Смиљану, Прагу, Москви, Братислави, Бечу, Будимпешти и селу Јабука код Панчева као Теслин рођендан. Музеј овог научника у Београду, ових дана је преплављен посетиоцима са свих страна света којима је ово обавезна дестинација приликом доласка у главни град Србије.

ФБ страница: Hram Duhovnosti I Nauke Nikola Tesla
аутор постера је Милош Лазаревић

10. 07. 2012. Вести, Вечерње новости

– И поред ових врућина ми имамо све бројнију посету. Већ од десет сати ујутро имамо велике групе странаца на вратима музеја. Посета је са 4.500 људи током 2000. нарасла на 28.493 током прошле године – рекао нам је Младен Вујовић, заменик директора Музеја Никола Тесла, док је примао прве јутарње посетиоце. – Интересовање за рад генија из Смиљана расте великом брзином. Никола Тесла је данас најпопуларнији Србин у свету, прави планетарни феномен.

Тесла је живео у двадесет градова широм света и сваки од њих му је подигао споменик или по њему дао имена својим улицама. Последњи је то лане учинио Перт у Аустралији, где је Тесла добио две улице и бисту у аули универзитета. Нове бисте треба да добију Праг, Братислава и Москва. У музеју не постоји евиденција о свим почастима Николи Тесли и употреби његовог имена и презимена.

– Музеј брине о оставштини Николе Тесле, али не штити његово име и зато немамо податке о томе колико удружења, компанија, института, факултета, школа и других установа носи његово име. Познато је, међутим, да је Тесла све популарнији, јер се о њему тренутно снимају три филма, а објављен је и стрип „Тесла Гик“, који говори о његовим сукобима са Едисоном – рекла је кустос Ивана Зорић.

У Боготи постоји средња техничка школа која се зове „Никола Тесла“, а у Хановеру је један Немац своју фирму назвао „Тесла геније“. Упитан за разлог, овај Немац је одговорио:
– Волим Николу Теслу, он је творац наше будућности!

Наши саговорници тврде да је Тесла као светска личност први пут слављен 2006. године, на 150-годишњици свог рођења, а потом 2009. године, када је „Гугл“ поставио лого српског генија. Од тада се његово име на интернету годишње употреби скоро милијарду пута. На листи сајтова посвећених великом научнику „Гугл“ је први, а београдски Музеј Николе Тесле је са 300.000 улазака својевремено стигао до трећег места по посећености.

– У свету данас постоји бар 100.000 сајтова посвећених Николи Тесли. Сваког дана на интернету милион људи говори и пише о њему. Реч је углавном о младим људима, који себе називају теслијанци или Теслин народ – објашњава овај феномен Младен Вујовић.

– Српски геније је њихов нови идол. Теслу млади људи доживљавају као миротворца, као гуруа екологије, али и као човека који је створио будућност света. Многи од његових обожавалаца се односе према Тесли као да је жив човек, а не као да је мртва легенда.

Показује књигу утисака, у којој су посетиоци музеја написали поруке лично за Николу Теслу. Неке од њих гласе: „Ти си живи геније, а не преварант, како причају твоји противници!“, „Хвала ти за будућност!“, „Учини свет бољим!“

– Никола Тесла је био популаран још док је био жив. Научници су га величали до педесетих година, а потом су га занемарили. Планетарну популарност је стекао у 21. веку, када је Тесла схваћен као творац планетарне енергије. Данас се и научници и лаици баве његовим патентима и проблемима које је поставио у прошлом веку – каже Младен Вујовић, заменик директора Музеја Никола Тесла. – Све то показује да је Никола Тесла и данас жива прича.

Управо због све веће популарности нашег научника, др Љубо Вујовић, председник Теслиног научног друштва из Њујорка, упутио је Уједињеним нацијама предлог да се 10. јул прогласи за Светски дан науке.