Коментар дана – Ненад Чалуковић

Коинциденција

05. 07. 2012, Пресс

Шта траже Американци ових дана у Београду? Да се Србија дефинитивно одрекне Косова или хоће да направе владу Србије по својим мерилима. Јесте то енигма, чији одговор још не знају ни упућенији у дипломатске токове, али пре бих се кладио да се ради о јужној српској покрајини

Сједињене Државе очигледно више не могу и неће да чекају. Хоће да ставе тачку на тај њихов пројекат. Чудне ли коинциденције – процес одузимања Косова, који датира много дуже, али су га бар формално почели за време Милошевића, Амери планирају да заврше са Дачићем. Све указује да најјача светска сила намерава да до краја године затвори косовску драму, коју је деведесетих отворио Бил Клинтон, а последњи чин би да испише његова супруга. То нам је посведочио и сам председник Томислав Николић, који је открио да је Хилари већ у трећој реченици њиховог сусрета у Рију констатовала да је дошло време да се заврши прича са Косовом.

Зато је Ивица био мало нервозан на помен Американаца. Не само због спекулација да се Вашингтон противи његовом доласку на место председника владе. Још није ни сео у премијерску фотељу, а зна да га чекају врућа јесен и сибирска зима. Празни џепови грађана, али и вероватно нека врста западног ултиматума за повлачење државних институција са севера Косова биће крупни залогаји и за њега и за будућу владу. Верујем да мандатар више размишља о томе како се ухватити у коштац са тим „црним тачкама“ његове владавине него ко ће водити БИА, или ко ће засести на чело Телекома, ма колико и то било битно.

Србија, дакле, улази у завршницу формирања нове владе. Шпанска серија се ближи крају. Мада се спекулисало да Хиларини изасланици стижу у Београд да покваре посао Томи и Дачићу, све је вероватније да ће та коалиција напредњака, социјалиста и УРС-а заживети и да ће добити већинску парламентарну подршку у Скупштини.

Преостала „кост у грлу“ договора Дачића, Вучића и Динкића могла би да буде кадровска комбинаторика, односно ко ће преузети кључне министарске позиције и полуге власти у безбедносним структурама и јавним предузећима. Неко ће морати да попусти. Уосталом, само од тог договора и зависи датум када ће Србија добити нови министарски кабинет. Програм владе је већ спреман. А онда би Дачићу и Вучићу требало оставити 100 дана да покажу прве резултате. Биће то више него довољно да сазнамо када ће грађани Србије опет на биралишта.