БиХ: Нестајале кости убијених Срба

Сребреница – Одлука Тужилаштва БиХ, којом се прогласило ненадлежним да одговори на захтев десет српских породица из сребреничког села Залазје да обдукцију посмртних остатака њихових сродника, убијених 12. јула 1992. године, изврше патолози Завода за судску медицину Републике Српске – пала је као со на рану несрећних породица. Враћање овог предмета Кантоналном тужилаштву у Тузли изазвало је нову буру и оправдало неповерење које ове породице осећају према институцијама БиХ.

Највише од свега породице је погодио нестанак дела посмртних остатака њихових најмилијих.

Слађана Глигић чији је отац међу овим жртвама каже да је у најмању руку чудно где су завршили посмртни остаци десет српских жртава.

„Сумњам да су кости завршиле негде другде, сигурно нису сахрањене. Шта се десило са посмртним остацима, не знам. Да ли тиме желе да прикрију трагове злочина, или је нешто сасвим друго у питању? Немам доказа“ – каже Слађана.

„Крађа“ посмртних остатака урађена је смишљено и од самог почетка, али сада, кажу чланови породица погинулих, то не могу да докажу.

„Кад су ексхумирани 2010. године, посмртни остаци пребачени су у Тузлу, односно у Федерацију БиХ, где су рађени обдукциони налази. Постоји оправдана сумња да су ту и нестајали, кост по кост“ – каже Младен Грујичић, председник Општинске организације погинулих Сребренице.

„Узалудно смо тражили да се посмртни остаци пренесу у РС и да анализе ураде српски патолози. Ни тада нисмо имали поверења у институције БиХ, а камоли сада“ – додаје Грујичић.

„Кад су тела ископана из гробнице у Залазју, добили смо информацију из Института, после тога и од доктора Ифата Кешетовића, да су тела била у једној гробници, набацана једно на друго. После тога информације се мењају. На неколико посмртних остатака уопште нема трупова. Кад је реч о посмртним остацима мог оца, недостају ребра и лева подлактица“ – каже Слађана Глигић.

Бројне су сумње у обдукциони налаз урађен по налогу тузланског Тужилаштва – од начина обавештавања породице до садржаја налаза из којег се не може закључити узрок смрти.

„Прва информација је била да су тела 90 одсто комплетирана, с тим што недостају ситне кошчице шака и неке друге. Како је време одмицало, међутим, све је мање и мање било костију. Сада имамо четири тела без трупа“ – потврђује и Младен Грујичић.

Породице српских жртвава 10. јула ће, како је најављено, преузети делове посмртних остатака својих сродника које ће сахранити на Петровдан 12. јула, на двадесету годишњицу свирепог злочина.

Одмазада

Те 1992. године Срби ексхумирани у Залазју ухваћени су живи и живи доведени у Сребреницу. Планирана је њихова размена. На њихову несрећу, у борбама тог дана погинуо је један припадник Армије БиХ, чији су саборци, као одмазду извршили масакр над заробљеним Србима и њихове лешеве бацили на ђубриште.

„Планирани хаос“

Истрагу о страдању десеторо Срба у Залазју, кад је убијена и свима добро позната медицинска сестра Рада, Тужилаштво БиХ не води, иако о тим злочинима и злочинцима сведочи и књига „Планирани хаос“ Ибрана Мустафића.