МИШЕЛ ЖОФРОА: ПУШТАЊЕ БАЛОНА ИЛИ ПОЛИТИЧКА КОРЕКТНОСТ И РАСНИ ПРОБЛЕМ У ФРАНЦУСКОЈ

понедељак, 02 јул 2012 14:41
Нови стандард

Знамо да су променили име убице: звао се Сулејман, али га новине зову Владимир, ко зна зашто

Изгледа да цензори политички коректног имају пуне руке посла, док се у хроникама нижу вести о насилном понашању криминалаца из иностранства или страног порекла, „дајући нам утисак“ (е, то је политички коректно!) да се размножавају.

Несрећни догађај у Рену – чији је исход била смрт 13-годишњег основца Килијана, којег је удавио 16-годишњи ученик – управо је илустрација тога.

„Ле Монд“ је тако надмашио себе представљајући догађај у свом издању од 26. јуна 2012. године. Али желећи превише да постигне, на крају нам открива тужну истину. Чињенице су тврдоглаве, говорио је Лењин.

ОНАЈ КОЈИ НЕМА ИМЕ Знамо да су променили име убице: звао се Сулејман, али га новине зову Владимир, ко зна зашто.

Али та козметичка промена нас не заварава јер аутор чланка Серж Ле Лије нам ипак саопштава да се ради о „члану породице чеченских избеглица“ и да је имао „језичке потешкоће“. Вероватно употребљавају термин „избеглице“ како бисмо се сажалили. Али ипак схватамо поруку: „Килијана није убио чистокрван француски Бретонац…“

Новине нам, наравно, ништа не говоре о жртви нити о његовој породици. Нису им занимљиви, чак им и сметају. Једино цитирају Сулејманову мајку, наравно. То је иначе честа појава у медијима у сличним ситуацијама: никад не давати реч блискима жртве, већ само породици оптуженог или окривљеног. Са њима бар не може да се погреши.

УПЛАКАНА МАЈКА И ПРИЈАТЕЉИ (УБИЦЕ) Шта нам заиста каже та сирота мајка? Према речима адвоката, „она не оплакује само судбину свог сина већ и Килијанов одузет живот“. Погледајте само чеченски смисао за поезију: јадном Килијану је одузет живот. Као да је у питању нека фаталност. Иншалах! Јадна жена је толико тужна да није успела да схвати везу која постоји између судбине њеног сина (ухапшен је) и Килијанове смрти.

Још једна медијска константа: наравно, „не разумемо“ Сулејманов чин. То бар кажу „млади чланови чеченске заједнице у Рену“. Дакле, сада откривамо да у Рену постоји чеченска „заједница“ и да су се сви окупили испред суда како би показали „солидарност са нашим пријатељем“. Да, солидарност, добро сте прочитали. Да не помислимо случајно да је Сулејман оптужен грешком. Ах! Та проклета чеченофобија!

МИРНА ШКОЛА Такође нам објашњавају да је крај у којем се налази школа у којој се десила ова драма, „миран крај“ и да су сви „у шоку“ откако се све ово десило. И то је опет константа политички коректног: овакве драме се увек дешавају у „мирним крајевима“ или „у којима се никада ништа не дешава“. Човек се просто пита како треба да изгледа „проблематичан“ део града за медије. Вероватно се тамо пуца из аутоматске пушке или минобацача.

А што се тиче израза „у шоку“, треба га превести и рећи да се људи у ствари плаше, што наравно није за медије.

ТОК ПРАВДЕ Али сва срећа па правда, та француска немилосрдна правда, иде својим током. У чланку се дуго инсистира на изванредном открићу судија: „Аутопсијом нам је омогућено да потврдимо да је смрт уследила након гушења, налази се поклапају са изјавама већине сведока који су видели како оптужени стеже врат жртве“, изјавио је јавни тужилац. Е, то тек треба да нас охрабри. Па, дођавола, живимо у правној држави! Аутопсија је успела да утврди да стезање врата доводи до гушења. Криминологија је чудо!

СВЕДОЦИ ИЛИ ПОСМАТРАЧИ? Оно што нас још мање охрабрује је управо чињеница да су тој драми присуствовали бројни сведоци.

У чланку пише да је чувар тражио Сулејману да га пусти; и да су тај исти чувар и још два наставника покушали да пруже жртви прву помоћ; и да су се ученици, који су „били присутни сцени насиља“, вратили у своје учионице и да су им наставници „поменули проблем насиља у школама“. Ах! Ти добри наставници! Увек добри педагози! Свака част „наставним установама“! И, на крају, организована је психолошка помоћ са школским лекарима…

Али, наравно, сви ти људи који су гледали тај спекакл, нису били у стању да интервенишу нити да спрече Сулејмана да удави Килијана. Ипак, истина је да је Сулејман, како нам се каже у чланку, вежбао бокс у клубу. То је вероватно разлог зашто одрасли нису могли да га савладају?

А који је у ствари био мотив злочина? Не зна се, једино се зна да су се погледи Сулејмана и Килијана „укрстили“. Аутор чланка, као и адвокат, дуго инсистирају на тој размени погледа. Као да је свима сасвим нормално да у једној школи може да се убије због једног погледа.

РЕШЕЊЕ: ПУШТАЊЕ БАЛОНА И, на крају, апотеоза: кажу нам да ће у понедељак у 14 часова бити пуштени балони на месту где се десило убиство. Пуштање балона је као тиха шетња са или без свећа. Јер предност шетњи у тишини или пуштања балона је у томе што не праве никакву буку: захваљујући њима, нико не поставља права питања. То је у ствари лек, чудотворни лек против делинквенције, силеџијства, против закона банди и њихових шефова у нашим градовима, насељима и школама. У средњем веку смо, у истој магијској инспирацији, учествовали у литијама против епидемија.

Када буду угледали те дивне балоне како се пењу у ваздух из дворишта школе, криминалци ће се сигурно покајати и мир и сигурност ће се вратити у наше школе.

Плачи као жена коју ниси умео да одбраниш као мушкарац, каже једна арапска пословица!

Превод са француског Светлана МАКСОВИЋ