Борис Малагурски о свом филму о убиству Бриса Татона
Боље 100 кривих на слободи него један невин у затвору

БЕОГРАД 28. 06. 2012,  Пресс

Нови документарни филм младог режисера Бориса Малагурског, „Претпоставка правде“, који сутра има премијеру у београдском биоскопу „Академија 28″, бави се једном од најболнијих тема у новијој историји Србије – убиством Бриса Татона и судским поступком који је уследио

Сумња у правичност поступка …. Борис Малагурски

По Малагурском, процес против нападача на Татона био је представљен сувише црно-бело, а резултат је био правосудни неуспех на ком је пао правни систем Србије.

Како сте одлучили да се бавите случајем Бриса Татона?

– После једног разговора са Иваном Рајовић, која је пратила цео судски поступак од почетка до краја, схватио сам да је у целом случају било доста пропуста. У међувремену се појавила редитељка која је желела да сними филм о Стефану Величковићу, једном од осуђених. За њега је доказано да је у тренутку убиства био у Македонској улици и добијао казну за паркирање. Иако је и полицајац који му је написао казну непобитно потврдио на суду да Величковић има алиби, он је ипак осуђен на седам година. Са Рајевићевом сам се договорио да проширимо причу на цело суђење, јер је у њему било превише нелогичности.
Као на пример?

– Рецимо, Јован Карбић је такође добио седам година затвора зато што је наводно пржио Бриса Татона бакљом. А вештачење је непобитно утврдило да Кардић јесте носио бакљу, али да ју је бацио на навијача Лионела Ибанеза. Ибанез је имао опекотине од бакље, а Карбић је осуђен као саучесник у Татоновом убиству. Сумњива је и пресуда за Бојана Матијевића, који је изгледа сведочио под великим притиском у полицији. Све би то грађани требало да знају.

Дакле, то је мотив за бављење овом темом?

– Нико није говорио о томе да је жена, која је прва позвала Хитну помоћ, рекла да је Брис Татон пао, а не да је бачен. Као и да је било пропуста приликом његове операције, када су доктори проценили да треба урадити отворену операцију, што је изазвало згрушавање крви и смрт. Никада нисам био навијач, нисам чак ни био на фудбалској утакмици. Ако власти желе да се обрачунају са насиљем, то морају да раде систематски, кроз едукацију и бављење проблемима у друштву.

Какве реакције очекујете с обзиром на тему којом се бавите?

– Надам се да ће приметити да сам потпуно непристрасан и да нисам навијао ни за кога. На Западу се суђења коментаришу и док трају, а ја сам сачекао правоснажну пресуду. Само верујем у истину да је боље пустити 100 кривих него осудити једног невиног. У филму говоре председница Апелационог суда Радмила Драгићевић Дичић, портпарол Републичког јавног тужилаштва Томо Зорић, професор Правног факултета Милан Шкулић, новинари који су пратили случај и други.

Страхујете ли од реакције Татонових родитеља?

Не, јер знам да и они желе да се сазна права истина. Ни они нису претерано задовољни пресудом, због чега су и тужили Србију. Нису се смирили због пресуде. Надам се да ће бити задовољни филмом. Све треба да нас је стид због тога што се десило, али не смемо да одступамо од казнене политике која нема везе са правом и правдом.

Станко Стаменковић