Ведрана Рудан: Да лажем сви би ме оставили на миру

23.06.2012 09:00 | Ведрана Кулага

Нико ме никада не би напао да сам у криву. Све што сам икад написала била је само истина и истина. Да лажем сви би ме оставили на миру.

Овако за „Глас Српске“ говори хрватска књижевница и публициста Ведрана Рудан, позната по директном и провокативном писању.

Каже да ужива у свом успјеху и открива због кога се хвата за пиштољ, зашто носи нож, чиме су је наљутили Американци и чиме је доказала своју свемирску немоћ.

– У коштац са лажима, лицемјерјем и предрасудама средине хватаћу се све док се не уведе цензура на интернету. Дакле, не баш још дуго – каже Ведрана Рудан.

Једни је мрзе, други обожавају, а она, каже, воли оне који је читају. На живце јој иду Анђелина Џоли и Карл Билт, а у посљедње вријеме и пролетери свих земаља јер се не уједињују. Политичари у БиХ су јој досадни.

– БиХ је земља које нема, захваљујући Америма – сматра.

Иако је о редитељском првенцу Анђелине Џоли изнијела став, каже да га није гледала, нити ће, јер нема живаца да гледа црнобијелу причу.

– Не вјерујем да на свијету постоје „лоши момци“, у овом су филму то, наводно, Срби, и добри момци жртве. Посебно ме разбјеснило кад се та интелектуално жестоко невина Џоли обратила „српском народу“ и поручила му да је „добар“. Докле ћемо ми на овим просторима сачекивати којекакве мушке и женске Џолије и слушати њихове пиздарије? – пита се Руданова.

* ГЛАС: Новом књигом отворили сте још једну табу тему – љубав и секс у трећем добу.Јесте ли задовољни пријемом у читалачкој публици?

РУДАН: Све своје књиге сам написала за своју душу, а како на овоме свијету има много људи чија душа личи на моју, немам никаквих комуникацијских проблема са својим читаоцима. Ја волим њих, они воле мене, драго ми је да ме читају. Постоје писци без читалаца сигурни у своју генијалност и успјех педесет година након смрти, ја такво стрпљење немам. Воли ме сад, читај ме сад! Најискреније, да нисам читана, престала бих са писањем. Уживам у успјеху, мук књижевних критичара или њихово пљување уопште ме не узнемирују. Критичари су и за Ван Гога говорили да не зна сликати. Мислите да сам претенциозна, да о себи имам високо мишљење? У праву сте.

* ГЛАС: Сматрате да прије свега ми сами морамо да се ослободимо предрасуда о Балкануи да престанемо да размишљамо на тај начин. Имате ли рецепт, како?

РУДАН: Обични људи врло тешко излазе на крај са манипулацијом. Десант на наше мозгове извршили су корумпирани медији, корумпирани политичари, и једни и други у шапама крупног капитала. Кад ти у бившу Југу уђе скоцани Карл Билт па крене пљувати по „дивљим Балканцима“ ја се за пиштољ хватам и питам колико је крваве лове само он, о другима да се не говори, дигнуо на нашој несрећи. Нема шансе да ћу „попушити“ причу како смо ми „дивљији“ од Енглеза, Швајцараца, Амера или Израелаца или Француза или Нијемаца… Обама сваког уторка пошаље беспилотну летјелицу да убија „терористе“ диљем кугле земаљске. Који су његови критеријуми? Он, тренутно највећи убица на кугли земаљској, није „дивљак“, а свима нама на овим просторима дивљаштво је у генима. Није. Ми смо нормална, одвратна, сурова, примитивна бића као што је то Карл Билт, њега сам се ухватила јер још увијек шеће овим просторима и продаје нам причу о миру и љубави у „региону“. Сваки је човјек „Балканац“ онолико колико је сваки Балканац човјек.

* ГЛАС: У једној колумни кажете да „ова Југославија више личи на концентрациони логорнего на оно што нам је некад свима била домовина„?

РУДАН: Банке су нам отеле будућност наших унука, дугови нас даве, немамо право на лијечење, школовање, живот без глади. Старци умиру сами у рупама без струје и воде. Њихова дјеца се веселе њиховој смрти јер ће привремено добити кров над главом, док их банка не открије. Оковани смо жицом коју је око нас затегнуо крупни, свјетски капитал. Никад нећемо изаћи на ливаду изван жице, јер тамо живе наши господари који су свијет организовали тако да са робовима који за њих црнче никад не ступе у контакт.

* ГЛАС: Колико смо стварно слободни? Колико је Балкан табу тема?

РУДАН: И опет „Балкан“. Нема слободе. Све се цензурише, све је под контролом. Несретник у Пожаревцу једнако је слободан као несретник у Њујорку. Кад то схватимо, бићемо опуштенији. Можда је добар осјећај кад знаш да нигдје на свијету не постоји мјесто које је боље од онога гдје јеси. Без обзира шта нам говорили представници лоповске Европске уније или генерали NATO-а.

* ГЛАС: Велику прашину у региону подигао је Ваш осврт на филм Анђелине Џолинасловљен „У земљи крви и идиота„. Шта Вас је  посебно наљутило и изнервирало?

РУДАН: Филм нисам гледала јер немам живаца гледати црнобијелу причу. Не вјерујем да на свијету постоје „лоши момци“, у овом су филму то, наводно, Срби, и добри момци жртве. Посебно ме разбјеснило када се та интелектуално жестоко невина Џоли обратила „српском народу“ и поручила му да је „добар“. Докле ћемо ми на овим просторима сачекивати којекакве мушке и женске Џолије и слушати њихове пиздарије? Срби су „добри“? Зашто су Срби „добри“? О чему она говори? Који Срби? Како се они зову? Могу ли „Срби“ бити добри? Нико ту сироту жену није питао колико држе воду „истине“ о читавим народима јер су медији плаћени да Џоли, када нас усрећи својим указањем, питају шта је јела у Сарајеву и да ли воли баклаву. Наравно да воли. Ја бих је питала зашто је усвојила толико шарене дјеце о којој уз најбољу вољу не може бринути, умјесто да је усвојила неког америчког црнчића? У Америци има једнако напуштене и сиромашне дјеце као у Бангладешу или Вијетнаму, али тешко да би она у пратњи такве дјеце далеко стигла. Истину о Америци знају само њени сиромаси који нису у прилици поздрављати „добри српски народ“. Они се боре за голо преживљавање. Све шта она ради је у функцији америчке политике.

* ГЛАС: Рекли сте и да је цијела бивша Југославија америчка база?

РУДАН: Оно што ме у посљедње вријеме баш запањило је изјава бившег шефа CIA-е за Балкан, небитно како се лик зове, у емисији „Ћирилица“ Миломира Марића. Изјавио је да Амери подржавају Додика, јер воле опаке момке. А шта ако многи од нас који живимо на овим просторима не волимо „опаке момке“? Ако нам их је пун к…ц? Ко нас шта пита? БиХ је земља које нема, захваљујући Америма. Косово су откинули и претворили у америчку базу у нескладу са свим могућим међународним законима. Читаву су Хрватску претворили у расадник сиротана који одлазе гинути у Авганистан и борити се против „тероризма“. У нашим лукама праће своје ратне бродове и чистити их од осиромашеног урана. Без обзира на то што су им хрватски политичари широм отворили врата д…а Републике Хрватске, ипак морају молити визу за улаз у Америку и тамо одговарати на питања да ли ће се у Америци бавити тероризмом. Наша министарка иностраних послова Весна Пусић морала им је писмено обећати да се у Америци неће бавити курвањем. Македонију час пале, па полијевају хладном водом да би нам показали да ће рата опет бити… Требам ли још набрајати?

* ГЛАС: Често критикујете политичаре из Ваше земље. Шта мислите о политичарима у БиХ?Има ли међу њима неко ко Вас фасцинира?

РУДАН: Ко би ме то у БиХ могао фасцинирати у сваком смислу? БиХ, како сам већ рекла, је земља која не постоји.

* ГЛАС: Не либите се да критикујете, чак ни папу. Кога ипак никада нећете критиковати?

РУДАН: Пролетере свих земаља. Заправо и они ми иду на живце. Зашто се не уједине?

* ГЛАС: И Ви сами често сте  на мети критика. Како реагујете?

РУДАН: Нико ме никад не би напао да сам у криву. Све што сам икад написала била је само истина и истина. Да лажем сви би ме оставили на миру. Али, морам признати да баш и не осјећам да ме  много нападају. А и нема потребе. Потпуно сам небитна јер сам немоћна. Не бавим се криминалом, немам лове, својим писањем не могу ништа промијенити, нападају ме повремено да би другима који би ме можда пожељели слиједити утјерали страх у кости. Али људима није ни на крај памети да се буне, они анализирају ко је прије двадесет или шездесет година овдје коме пререзао врат. Још увијек се играју четника и усташа па им прави хорор у коме живимо не допире до мозга. Можда би, да га имамо.

* ГЛАС: На критику је наишла и Ваша књига „Љубав на посљедњи поглед„. Због чега?  

РУДАН: „Љубав на посљедњи поглед“ је мени најдража књига. Њена је порука јасна да не може јаснија бити. Сачекај да твој кућни злостављач чврсто заспи па му зариј нож у врат. Жене ме не слушају, што је још један доказ моје свемирске немоћи. У Хрватској се сваких десет минута пребије једна жена, годишње хрватски мужјаци убију бар њих осамдесет. Њима добро, мени добро. Ја ипак, за сваки случај, увијек уза себе имам нож.

* ГЛАС: До када ћете се хватати у коштац са лажима, лицемјерјем и предрасудамасредине?

РУДАН: Док се не уведе цензура на интернету. Дакле, не баш још дуго.

Цензура

* ГЛАС: Чиме се тренутно бавите? Шта ново можемо да очекујемо?

РУДАН: Тренутно много путујем и промовишем своју нову књигу „Костури округа Медисон“ и дајем многе интервјуе попут овога што сам га дала вама. Сигурна сам да га нећете објавити. А ако га објавите да ћете га цензурисати. Дајте, обрадујте ме, демантујте ме.