Срби хоће да туже Босну

Уочи двадесете годишњице обележавања страдања Срба у Подрињу, стотинак мештана села Кравице код Братунца, који су последњих година били затварани или саслушавани у Тужилаштву БиХ због оптужби да су учествовали у убиствима и геноциду 1995. године, намерава да тужи Босну и Херцеговину и на тај начин добије сатисфакцију због љаге која им је нанета.

22.06.2012. Вести

– Неки од нас су провели у затвору недељу дана, а неки и по две године. Сви смо на крају ослобођени, али је остала љага на нашим именима коју неко намерно или ненамерно и даље потпирује. При том, више нико и не прича о 3.267 српских жртава с овог подручја и чињеници да су муслиманске снаге буквално затрле 65 квадратних километара стотинак српских села и засеока – каже Јован Николић, дугогодишњи челни човек Кравица, а сада директор основне школе у Братунцу.

 
Претње и уцене

Јован Николић каже да је најужасније што се никада није обелоданио податак колико се Срба из Кравице, али и околних места налази на оптужницама.

– Постоји прича да је око 1.000 тих оптужница због чега нема човека из Кравице да се не плаши над својом судбином. При том, многи су одлазили да сведоче само зато што су радили у Задружном дому попут куварице Кристине Николић или Зорана и Косана Ерића, Мише Ђукановића, Луке Марковића… Сви они су били под сталним претњама и уценама да би и сами могли да се нађу на оптуженичкој клупи ако нису довољно „кооперативни“ – наглашава Јован Николић.

Према његовим речима, најдрастичнији је случај Мише Ступара из Шековића, коме је пресудом Врховног суда БиХ пресуђено да је учествовао у масовним убиствима. Да није било Апелационог суда који је такву пресуду поништио, он би ни крив ни дужан лежао 40 година у затвору.

– Ништа боље нису прошли ни Миладин Стевановић и Живановић Слободан из Скелана, који су такође првобитно били пресуђени на максималне затворске казне, а затим ослобођени јер је утврђено да нису криви. Искрено, сумњам да у Кравицама има куће из које барем један члан није или ухапшен или под уценама морао да сведочи у Сарајеву – каже Николић који је и сам доживео сличну судбину као некадашњи управник сеоске задруге и најпре помоћник, а онда и командант Територијалне одбране села.

– Реч је о догађајима у складишту Задружног дома из јула 1995. године кад је судски утврђено да су неки од заробљених муслимана убили командира страже, после чега су остали стражари запуцали по њима. Овај догађај се касније увео у причу као једној од локација где је почињен наводни геноцид у Сребреници. Пре две године сам отишао у Сарајево да о овом догађају дам изјаву, а кад сам се појавио код истражног судије, хапсећи ме, дословце ми је рекао: „Ти си тај Јово Николић који је побио 1.000 људи!“ Пет дана сам провео у затвору – каже Николић који је потом ослобођен свих оптужби баш као и његов кум Милован Матић, који је прво дао изјаву, затим ухапшен, па пуштен, па опет ухапшен и држан годину и по дана у затвору, да би на крају био ослобођен.

– Ваљда је требало на крају некоме да захвалим што сам ослобођен?! Мој кум Јова не жели више да се овим бави, али остали мештани Кравице желе да туже државу како би нам надокнадила не само физичке, већ и психичке патње. Оптужени смо за неки злочин који нисмо починили, а да при том апсолутно нико није одговарао зато што је наше село 1993. године сравњено са земљом, а муслимани под командом Орића су имали наређење да прекољу и куче или маче ако га затекну. На сваки Петровдан, Срби из овог дела Српске на Војничком гробљу у Братунцу обележавају годишњицу страдања. Неко жели да нас убеди да наше жртве нису вредне памћења. Поручујем свима да ратни злочин не застарева и да ће кад-тад пред неким судом неко морати да одговара и за наше страдање – вели Матић.

Бројке бола

На Петровдан 1992. године, муслиманске снаге под Орићевом командом упале су у српска села Залазје, Биљача, Сасе и Загоне и убиле и измасакрирале 69 српских цивила, више од 70 ранили, док се 19 особа води као нестало. На подручју Сребренице, у том периоду, нападнуто је 21 српско село где је убијено више од 400 цивила. У нападу на 22 српска села општине Братунац убијено је најмање 560 особа, а најкрвавије је било на Божић 1993. године, када је у Кравицама убијено 48 мештана. Тужна рачуница показује да је од 1992. до 1995. године, без једног или оба родитеља остало око 800 деце, а око 5.400 породица без покретне и непокретне имовине.