Поље Божанске Свесности

Песничко сведочење о Души Живој

Драган Симовић

Сви смо ми Једно Суштаство!
Сва Бића и Битија творе, и јесу, и бивају, Једно
Божанско Биће и Битије, Једно Створитељево
НадСуштаство!
У времену долазећем, у времену које је, уистини, већ
дошло, шири се, и разастире, звезданим јатима, и Пра
Васељеном, Поље Божанске Свесности.
То се и Овде, на Земљи, на Мајци Земљи, и те како
осећа!
Наилази Доба Духа Стварања, Духа Светога, о чему су
посвећеници говорили и сведочили кроз векове.
Све душе живе, у овоме времену, морају да прођу кроз
стање чишћења, илити стање припрема за улазак у
Доба Духа Стварања.
Свако је од нас и осетио и освестио да се дешавају
убрзане, па често и болне промене.
У трену се мења расположење.
Не само што се муњевито промени стање размишљања
и осећања, већ се некада, у трену, посве преокрене
поље саме свести.
На тренутке бивамо захваћени немирима и страховима
од века, на тренутке нам се чини да нам се све оно,
што смо годинама градили, у само једном трептају ока,

руши и распршује и ишчезава као дим, као магла понад
горја.
А одмах потом, изненада, бивамо запљуснити неким
праисконим блаженством.
Осећамо се посве смирено и лагано као да смо облак
вечерњи.
Све вам ово приповедам песнички, у сликама, да бисте
имали јаснији и потпунији доживљај.
Ево, причаћу вам о себи.
Песнику је најлакше да прича о себи, а кад прича о
себи, онда то више није Његова исповест, већ исповест
Божанске Душе.
Има тренутака кад болујем све боли и болести овога
света.
Све што боли било којега човека, било коју животињу,
било коју биљку, па и саму Мајку Земљу, то и мене, у
том трену, заистински боли!
Има тренутака када ми се учини, да ништа не знам и да
ништа не умем и да ништа не могу!
Када би ме, у томе трену, неко упитао, одговорио
бих му да не умем песме да пишем, да сам, штавише,
неписмен!
Има тренутака када ми се чини да сам погрешан човек,
на погрешном месту, у погрешном времену.
Да сам све промашио, заиста, све промашио, па и саму
Планету, па и сам Живот!
Има тренутака када сам опхрван тугом и сетом од века
због свега онога што се Србима дешава!
Болујем свакога Србина, болујем сваку Србкињу!
Болујем свакога Човека Суштог, болујем сваку Душу
Словесну!

Руши се свет, руше се светови.
Све чили и нестаје.
Шта ме у таквим тренуцима спасава?
Спасава ме веза са Богом Живијем, веза са Душом
Велике Мајке, веза са Великим Духом Стварања, веза
са Створитељем!
Без молитве и молитвеног тиховања, заиста, не могу ни
часа јединога!
Ни на трен један не смем да се одмакнем од Живога
Бога!
Од Великог Језгра Светлости Живота у Пра Васељени.
Од Бића Вечне Тишине.
Само се у Пољу Тишине срећемо Живи Бог и Ја!
Такав сам био од детета, само што дуго нисам био
свестан тога.
Знао сам, а нисам знао да сам знао!
Ми, уистини, све знамо, само што, најчешће, нисмо
свесни да знамо!
У последње време, осећам како болује Природа, како
болује Мајка Земља, како болују животиње, тице и
биљке.
И вода болује, и ваздух болује.
А све је то са наших мисли.
Са наших несувислих и бесловесних речи и дела.
Човечанство је одговорно за Природу, за Мајку Земљу,
за сва ина бића на Земљи.
Човечанство мора да се окрене Великоме Духу
Стварања.
Човечанство мора да се врати на Пут љубави, на Пут
милосрђа, на Пут божанске осе, на Пут вечнога живота.
Грабеж и отимачина, крађа и пљачка, води у

најстрашнију смрт.
Човечанство је дуго грабило и отимало од Природе,
од Мајке Земље, од свих иних бића и битија у Пра
Васељени.
Дошао је тренутак кад Створитељ жели да затвори тај
стари круг, те да отвори нови круг Духа Светога.
Тешко ономе, ко ово не схвати и не препозна!
Е, видите!
Сва ова сушта Знања и Познања живели су, некада,
наши Преци, ВедСрби/ВедРуси, а ми смо сада на Путу
Повратка, ка Дому своме у Пра Светлости!
На крају, једна напомена, песничка.
Запазио сам да на моје песме и лирске записе има
дивних, сувислих и словесних, коментара и разјасница.
Све то пажљиво читам, и примам к срцу, искрено.
Неки од тих коментара просто инспиративно делују на
моје Песничко Биће, па се после тога, захваљујући том
суштом коментару, догоди и нова песма!
Хвала свима онима који читају и коментаришу моје
радове. Али их молим, истовремено, да ми опросте, и
да ме разумеју, што и сам не узвраћам коментаром на
њихове коментаре.
То је отуда, што Песник води вечити рат са самим
собом, са својим немирима и страховима.
Унутарњи рат! Свети рат!
Заиста, само је Унутарњи рат –
Свети рат!

———————————————————————-

Помозите нашем песнику Драгану да се спаси беспарице и материјалне немаштине која га је снашла- да би могао да настави да ствара духовно… Наручите његову изузетну књигу песама, на 116 страница: „Поћи ћу да нађем земљу својих предака“– на следећем линку: 

http://www.lulu.com/spotlight/DraganSimovic

САВ ПРИХОД ОД ПРОДАЈЕ КЊИГЕ- КОЈА ЈЕ УНИКАТНИ ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ ДРАГАНА СИМОВИЋА (НАШЕГ НАЈЦЕЊЕНИЈЕГ  И НАЈПРОДУКТИВНИЈЕГ АУТОРА) И НАШЕ РЕДАКЦИЈЕ (СРБСКОГ ФБ РЕПОРТЕРА)- ИДЕ ДИРЕКТНО ДРАГАНУ. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА, КАО И УПУТСТВО НА СРПСКОМ, КАКО ДА СЕ НАРУЧИ КЊИГА ДИРЕКТНО ОД ИНТЕРНЕТ ИЗДАВАЧА (ШТАМПАРИЈЕ) „ЛУЛУ“, НАЛАЗИ СЕ НА НАШЕМ САЈТУ, У ВРХУ ДЕСНЕ КОЛУМНЕ….