05.06.2012

извор: serbian.ruvr.ru

Планирамо да приступимо изградњи овог гасовода крајем текуће године, за његову изградњу биће потребно 1-5 – 2 године, изјавио је председник Русије Владимир Путин на отварању самита Русија-ЕУ у граду Стрељна у Лењиниградској области поводом перспектива реализације пројекта Јужни ток.

Гасовод Јужни ток заједно са његовим северним аналогом – Северним током, два су кључна елемента у реализацији руске стратегије осигурања енергетске безбедности Европе. Основни циљ је смањење транзитних ризика техничког и посебно политичког карактера.

Посебна улога у датом погледу припада управо Јужном току – због веће дужине цеви и површине територије обухваћене одговарајућом инфраструктуром. Треба поменути да је разрада тако масовног пројекта трајала мање од 5 година, без обзира на периодичне компликације, пре свега геополитичког карактера.

Од самог почетка Јужни ток је биоу центру геополитичких игара које је замрсила ЕУ. Брисел схвата интересе енергетске безбедности мало другачије – као одстрањење Русије од испорука енергената. У те сврхе Европска комисија је још 2003. године издвојила грант за сповођење истраживања у оквиру пројекта Набуко. Декларација усвојена у јануару 2009. године у Будимпешти на помпезном Самиту о Набуку, окарактерисала је пројекат нао иновациони, могућ и поуздан, са циљем да се директно споје испоручиоци природног гаса прикаспијског региона Блиског Истока са ЕУ, Турском и Грузијом.

Ипак у пракси чедо ЕУ се испоставило немогућим и непоузданим. После неуспеха покушаја да се за планирани цевовод нађе довољна количина гаса, европски експерти су са жаљењем констатовали да је цена пројекта уместо првобитних 8 милијарди евра чинити најмање 14 милијарди. На крају, по подацима западних медија, Европска комисија је већ спремна да одустане од реализације нерентабилног пројекта, мада за сада се боји да то гласно изјави.

Осим тога, Москва и Баку разматрају проширење куповине азарјбеџанског гаса с руске стране, истакао је у разговору за Глас Русије генерални директор руског Фонда националне енергетске безбедности Константин Симонов.

Азарбејџан ће у перспективи моћи да увећа обиме извоза свог гаса. Русија је са своје стране спремна да предложи Бакуу транзитне могућности за његове испоруке на европска тржишта. И кључна маршрута у том погледу ће бити управо Јужни ток.

Тренутно вероватна главна копнена магистрала Јужног тока изгледа овако: од бугарске луке Варна преко Србије, Мађарске или Хрватске и Словеније ка Италији. Мада енергетске битке нису завршене и ускоро у њих активно могу да се укључе САД.