Бог Срб, Пра Отац Срба

Један есотеријски поглед на СРБство,

илити: Овако беседи Ананда Ор Србинда,

потомак Белих Срба подно Светих Хималаја.

Драган Симовић

По једном древном тајинственом ведском учењу, што је записано у Књизи кедровој, која је створена у Девичанско доба Стриборије, Срби су звездана стриборјанска, хиперборејска раса, која се појавила пре седамдесет и седам векова, на Белом Пупку Звездане Стриборије, а то је данас северозападни Сибир, илити по древном, Срберија.

Они су били творци и чувари Веда, тајинствених Знања звездане расе; а звездана раса се изравно спустила Одозго, кроз Пурпурни Пролаз Звезде Разјаснице.

Срби се испрва нису тако звали. Њихово праисконо име бејаше ВДЖЊи. Што у преводу значи, они који вде, односно умеју, жњти, живети! Дакле, Пра Срби су знали и умели да живе, имали су још на самом почетку развијену и заокружену уметност посвећеног живљења!

Њихов Бог, који се зваше СрРб, био је истовремено и њихов Пра Предак!

Много доцније, Звездана Знања које су донели Срби прозваше се по њима Веде или Вједе, будући да ни један народ, у њиховом окружењу, није могао да изговара пра србске речи без убацивања самогласника. Језик Пра Срба био је саздан од звучних сугласника, а сугласници у изговору Пра Срба имали су вредност самогласника. У том древном језику, пра језику, бивало и петогласних речи без иједног самогласника.

Таквих речи је сачувано и до дана дањег у србском језику. Речи сврдл, вртњ, врт, смрт, шкрт, пртњ, жртв, жрвњ, ждрл и сличне, не може, сем Срба, нико други да изговора.

Светлосни запис Срба носи чудесну звездану енергију, тајинствено божанско дејство, а тако силна стваралачка звездана енергија захтева духовну строгост и озбиљност, духовну и ратничку изузетну одговорност!

И шта се догађало кроз векове и светове са Србима?

Сви ини народи у окружењу Срба, будући да нису имали тај светлосни запис, што значи, да нису морали строго да се придржавају СрРбовог Записа, живели су распусно, распојасано, препуштени чулним уживањима.

Чари и сласти овога света, повукле су оне слабије Србе да се и сами препусте чулном уживању, да напусте СрРбов Закон, угледајући се тако на иноплеменике, на ине чулне народе.

И тај се поступак, одрицања и напуштања Србства, одвијао кроз многе векове, до дана дањег.

Корен србомржње, а то ћеш видети кад зађеш у Вечну Потку Србства, има у основи самосрбомржњу!

Ето, сада ти је јасно откуда у савремених Срба тако изражена самомржња, болесна мржња према Србству!

Све оно што не може да издржи ту чудесну звездану енергију, а што је у светлосном запису, илити у генетском коду Пра Србства, то се испрва буни, а потом и бори против својега прасрбског бића.

Сада, пошто знаш, не смеш више да судиш о оним Србима који напуштају Србство. Напросто, то бреме је претешко за њихова плећа! Њихово унутарње биће не може да се носи с таквим енергијама!

Тога нема у других народа, зато што други народи и немају тај светлосни запис, тај божански код!

Лако је свим другим народима да буду то што јесу, зато што они немају тај строги звезданих запис у својим генима. Немају ту одговорност, немају Вертикалу!

Бити Србин, значи, бити три пута одговорнији од свакога другог!

Али, такав је Пут Срба Посвећеног!