Средином 20. века у Западној Европи постојао је посебан одред Северноатлантске алијансе, тврди аутор књиге Тајна армија НАТО-а Даниел Хансер. Истраживање швајцарског историчара сада је објављено и у Русији. О детаљима истраге Хансер је говорио у интервјуу за Глас Русије.

Непомирљиви противници 20. века – Северноатлантска алијанса и социјалистички Варшавски блок, чија је главна снага био Совјетски Савез. Али није искључено да НАТО није деловао само отворено. Како би се супротставиле „совјетској најезди“ у земљама Западне Европе почетком 50-их година прошлог века појавиле су се некакве тајне армије. Оне су назване Гладио – што на латинском значи мач, њихов амблем био је саламандер. Стручњак за савремену историју и међународне односе после 1945. године, професор Базелског универзитета Даниел Хансер говорио је за Глас Русије о неким тајнама НАТО-а.

Моје колеге често су говориле: НАТО никада није имао никакве тајне армије! Читав свет је мислио да нешто тако није постојало. А затим 1990. године у Италији премијер Џулио Андереоти је потврдио да су у свим земљама Европе, земљама НАТО-а постојале тајне армије и да се у Италији таква армија звала Гладио. То је изазвало велико убуђење. Људи су били зачуђени. Циљ тих армија било је супротстављање совјетској најезди. Али најезда се у време хладног рата није ни десила. Зато су људи мислили да ове армије ништа нису радиле у време хладног рата, али то није тако. Оне су се користиле у то време да се манипулише политичком климом у неким земљама.

Међу тим земљама су Француска, Белгија, Швајцарска, Шведска, Турска, Италија, Грчка, Аустрија, Шпанија, Португалија, Финска. Један од задатака тајних одреда била је промена политичког курса поједине земље. А један од метода били су терористички акти, тврди Хансер. У том контексту он предлаже да се погледају неке експлозије минулих година. Експлозија бомбе у чекаоници железничке станице у Болоњи 2. августа 1980. у којој је погинуло 85 особа а 200 рањено. Исте године одјекнула је експлозија на Октоберфесту у Минхену.

Аутор истраживања рекао је да су тајне армије имале директне везе са терористичким актима. Агенти су убацивани у терористичке организације и били су приморани да учествују у терористичким актима како би избегли да буду откривени. Једноставно је невероватно знати да у Европи постоји тероризам у који је умешана држава. Сетите се, 1985. године у доба управе председника социјалисте Митерана, Француска је намеравала да спроведе нуклеарне пробе на једном од атола Тихог океана и активисти Гринписа су се упутили тамо на свом броду како би то омели. На крају, како би се избавили од њих и извршили пробе атомске бомбе, француске тајне службе су извршиле терористички акт против брода Гринписа, у којем је погинуо један новинар. Што се тиче њујоршког терористичког акта, претпостављти да је њега организовала америчка специјална служба, а не бин Ладен, то је наравно крајност. Али истина се вероватно налази на средини, пошто се не сме искључити да су специјалне службе биле у току шта смера Ал-Каида али нису се мешале у реализацију, у нади да искористе његове последице како би олакшале приступ САД нафти и гасу Блиског Истока.

По књизи Тајна армија НАТО-а режисер Емануел Амаро је снимио документарни филм који је био приказан у Белгији, Швајцарској и Француској. Између осталог постоји и друго филмско раскринкавање тајни НАТО-а: загонетна организација Тредстоун која стоји иза леђа америчких политичких анономних килера у познатом филму Идентифиакција Борна за Даниела Хансера је пралик тајног одреда Северноатлантске алијансе.