Недеља, мај 20, 2012. ФБ Живојин Ћелић

Живојин Ћелић

Србија

ће данас изабрати оно што су јој изабрали да изабере… Не знам да ли ће због тога и једно дрво застати у расту макар за тренутак или једна од река за мили неке од мера променити свој ток… Можда оно што људи једни другима раде има много више утицаја на остатак света него што би волели да знамо?! Један од ветрова у Сахари би можда могао да се назове Ветром слободних избора у Србији (без обзира што би неко могао сувише људски да помисли да зрна песка немају ту особину да поседују знање о нечем тако далеком као што је Србија или нечем тако смисленом као што су избори)… Тај

ветар је само одраз стања које је покренуло кретање у васДуху: нечије задовољство и нечије незадовољство су узнемирили тај мир изнад нагомиланог песка Сахаре! Када нека од узнемирених зрна одлуче да промене стање у пустињи можда ће то имати неког утицаја на стање духа Људских Бића у том комадићу земљине коре коју су неки давни становници ових простора назвали тако необичним именом: СрбиЈа! Шта

год да данас изаберу они који су одлучили да бирају, убеђени да ће од њиховог избора зависити било шта у СвеМиру који нас окружује, урадили су то у уверењу да њихов избор поседује у себи првобитну чаробну моћ којом је могуће изменити шта год и да је право на избор она врста силе којом је могуће усред ледене олује трљањем гране о грану запалити спасоносну ватру којом ће се остатак племена огрејати и на којој ће вредне жене припремити храну за гладна уста… Они

који су овај дан посветили себично само себи или својим ближњима можда су много ближи моме осећању за право на одлуку јер су тако макар у стању да виде учинак свога избора: могу да насмеју или растуже оне са којима ће поделити нешто тако драгоцено као што је недеља: дан у коме је могуће изабрати са киме ћете провести и како време које нам је даривано за заједништво: са природом… рекама… морима… другим бићима… све док моћници који одлучују право на бирање између онога што су нам понудили, не одлуче да ће и тај дан постати дан у коме ћемо радити! Некој

од данас уловљених риба од некога од нас који смо изабрали да дан проведемо у риболову живот би извесно трајао много дуже да смо право на избор и уверење у могућности бирања посветили укрштању задатих речи на неком од папирића на којима се одлучује нешто тако важно као што је будућност комадића земљине лопте који се тако нестварно назива: Србија! О

снази ветра који би покренуо зрна у Сахари у случају да смо се сви који делимо тај комадић земље одлучили да изађемо и искористимо поклоњено нам право гласа и огласимо се не могу ни да претпоставим! Разоран учинак на читаве колоније сићушног песка који би покренуло наше заједништво у сулудом уверењу да ћемо изабрати Добро као ултимативну категорију и тиме и нама и онима који нас окружују обезбедити срећну будућност (шта год она подразумевала у себи), могуће је да смо предупредили тиме што су неки од нас ипак одлучили да се не мешају у подржавање или ремећење планова светских моћника који су изабрали оне које би требало да бирамо! Колики

мир би у пустињи Сахаре владао онолико дуго да се свако Људско Биће које настањује пространства земље Србије ујединило и одлучило да право на избор искористи тако што би изашло у природу са породицом и пријатељима? Можда би било мање риба у рекама и језерима земље Србије али би у Сахари напокон завладао мир! Овако: подељена земља Србија имаће своје страсне губитнике и своје страсне победнике а пешчана олуја ће се тим немиром ношена подићи над Сахаром и разјединити тако нежно свикла једна на друге зрна песка убеђена у могућност вечности њиховог загрљаја: убеђена у право на избор да баш тако како су се наместила могу да проведу остатак вечности који предстоји! Право

на избор: право које по сувише људској логици припада сваком Људском Бићу овим је заувек одузето оноликим зрнима песка у далекој Сахари над којом се надвила сва силина нашег незадовољства која ће покренути пешчану олују након које изглед Сахаре никада више неће бити исти!