УГАО ПОСМАТРАЊА СТВАРИ И ДОГАЂАЈА И ПОГРЕШНА ПРОПАГАНДА МОГУ ДА НАНЕСУ МНОГО ШТЕТЕ ПРАВОЈ ИСТИНИ. ВИДЕЛИ СМО ТО НА МНОГИМ ПРИМЕРИМА У СВЕТУ, АЛИ И ОСЕТИЛИ НА СВОЈОЈ КОЖИ, И ТО ВИШЕ ПУТА…
ЗА ПРИМЕР МОЖЕМО УЗЕТИ – АМЕРИКУ КОЈА СВОЈ БЕЗОБЗИРНИ И МОНСТРУОЗНИ НАЧИН НАМЕТАЊА „ЈЕДИНЕ ИСТИНЕ ЈЕР СУ ЈЕ ОНИ ИЗГОВОРИЛИ“, ЧАК БОМБАРДОВАЊЕМ (СРБИЈА) И РАТОВИМА (РАЗНИМ ШИРОМ СВЕТА, КОЈИ ЈОШ ТРАЈУ А ДРУГЕ ПЛАНИРАЈУ), УЗ СКОРО САВРШЕНУ И ДОБРО ИСПЛАНИРАНУ ПРОПАГАНДУ – НАМЕЋЕ ЦЕЛОМ СВЕТУ СВОЈУ ИСТИНУ: „БОРБЕ ПРОТИВ ТЗВ. ТЕРОРИЗМА У СВЕТУ“ И „БОМБАРДОВАЊА НАРОДА У ЦИЉУ ЊЕГОВОГ БОЉЕГ ЖИВОТА“ !? СТРАШНА ЈЕ ИСТИНА ДА ЦЕО СВЕТ КАО ДРОГИРАН ПРИХВАТА ОВУ БЕЛОСВЕТСКУ ЛАЖ И СКОРО ДА НЕ РЕАГУЈЕ… А ОНИ КОЈИ РЕАГУЈУ КАЖЊАВАЈУ СЕ НАЈСУРОВИЈЕ – ПЛАНИРАНИМ СУКОБИМА, ОСПОСОБЉАВАЊЕМ ПРОТИВНИКА И ПОДРШКОМ МЕДИЈСКОМ И КОНКРЕТНО – ОРУЖЈЕМ, А АКО И ТО НЕ УСПЕ ОНДА СЕ ТАЈ НАРОД БОМБАРДУЈЕ…

АМЕРИЧКИ ШЕРИФ – АНТИХРИСТ ОБАМА БИО ЈЕ ИЗГЛЕДА МНОГИМА УЗОР… ТАКО ЈЕ СКОРО ЗАБЕЛЕЖЕНА ИЗЈАВА ТУРСКЕ ДА ПОДРЖАВА БОШЊАКЕ У БиХ И У РАШКОЈ ДА НАПРАВЕ „САНЏАК“ (НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ) – ЧУВЕНА ИЗЈАВА ЕРДОГАНА ДА ЋЕ ИХ ПОДРЖАТИ И „ВОЈНОМ СИЛОМ АКО ТО БУДЕ ПОТРЕБНО“…

ЗА ЈОШ ЈЕДНОГ – ШЕФА АЛБАНСКЕ ДРЖАВЕ – АЛБАНЦИ ИМАЈУ ИМЕ: „БЕРИША УЈЕДИНИТЕЉ“.. ПРЕ НЕКОГ ВРЕМЕНА АЛБАНСКА НАЦИОНАЛНА АРМИЈА ПРЕТИЛА ЈЕ ЈАВНО ДА ЋЕ ПОДРЖАТИ ШИПТАРЕ ДА „ЗАОКРУЖЕ ДРЖАВНОСТ НА ЦЕЛОЈ ТЕРИТОРИЈИ КОСОВА“ – ВОЈНО – И НИКО (!) СЕ У СРБИЈИ (А КО ЈЕ ЧАК ОДАБРАН И ПЛАЋЕН ОД ОВОГ НАШЕГ НАРОДА ДА ВОДИ РАЧУНА О ДРЖАВИ И ЉУДИМА) НИЈЕ ОГЛАСИО ПОВОДОМ ТЕ ИЗЈАВЕ!?
БЕРИША ЈЕ ЈОШ ПОЧЕТКОМ ОКТОБРА 2009. ГОДИНЕ, КАДА СЕ СЛОБОДНО ШЕТАО ПО КиМ И ПРОГЛАШЕН ПОЧАСНИМ ДОКТОРОМ НА ПРИШТИНСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ, ИЗЈАВИО ДА ЈЕ „ОЈАЧАЛА САРАДЊА АЛБАНИЈЕ И КОСОВА И ДА ЈЕ ВРЕМЕ ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ СВИХ АЛБАНСКИХ ТЕРИТОРИЈА“ (!)

ИЗЈАВА ЈЕ ИЗАЗВАЛА „ОСУДЕ БЕОГРАДА“ И „УПОЗОРЕЊЕ ТИРАНИ“ ДА „УГРОЖАВА САРАДЊУ У РЕГИОНУ“ (!!!), НИ РЕЧ О БЕЗБЕДНОСТИ.. А ОТВОРЕНА ПРЕТЊА ВОЈНОМ СИЛОМ СУСЕДНЕ ДРЖАВЕ ЈЕ ИЗРЕЧЕНА ЈАВНО И НА СВИМ МОГУЋИМ И НЕМОГУЋИМ МЕСТИМА… ДА СЕ ДАЛЕКО ЧУЈЕ.
РЕАГОВАЛА ЈЕ НАРАВНО РУСИЈА – ИЗРАЗИЛА ЗАБРИНУТОСТ ЗБОГ ИЗЈАВЕ „ДА БИ УЈЕДИЊЕЊЕ АЛБАНСКИХ ЗЕМАЉА, УКЉУЧУЈУЋИ КОСОВО ТРЕБАЛО ДА СЕ ДОГОДИ ШТО ПРЕ“…

ПОЧЕТКОМ СЕПТЕМБРА ПРОШЛЕ ГОДИНЕ, ЧИМ ЈЕ ФОРМИРАО НОВУ ВЛАДУ АЛБАНИЈЕ БЕРИША ЈЕ КОСМЕТ ИСТАКАО КАО „СПОЉНОПОЛИТИЧКИ ПРИОРИТЕТ, УЗ „ОДЛУЧНОСТ ДА СЕ ПОМОГНЕ У ЛОБИРАЊУ ПРИЗНАВАЊА НЕЗАВИСНОСТИ КОСОВА“…

„НАЦИОНАЛИСТА
ЈОШ као председник Албаније од 1992. до 1997. године, и поново као премијер од 2005. године, националистички оријентисани Бериша, са јаким упориштем на северу и у пограничним областима Албаније, ужива популарност међу Албанцима ван Албаније. Добро је повезан са проалбанским лобистичким групама у САД, ЕУ и Швајцарској. Запад је имао одрђене резерве према непредвидивом Бериши за чије владавине је 1997. године, после слома “финансијских пирамида”, избио хаос. Делови међународне заједнице су скептични и према његовим недемократским политичким методама и происламистичкој оријентацији.“

ЈУЧЕ ЈЕ ХАШИМ ТАЧИ ИЗРЕКАО ЈОШ ЈЕДНУ ОД ВЕЛИКИХ ЛАЖИ – ОПЕТ НА ШТЕТУ СРБА – ИЗЈАВИО ДА ЈЕ „ПРИЗРЕН ДУХОВНИ ЦЕНТАР АЛБАНАЦА“!!!

*************************************************************

Призрен: Заједнички буквар Албаније и Косова

Танјуг | 18. мај 2012. 18:12
ПРИШТИНА – Премијер Албаније Саљи Бериша позвао је данас суседе да се одрекну албанофобије, јер су Албанци, како је казао, нација која зна да чува и одржава пријатељство.
„Треба да кажемо нашим суседима, ослободите се албанофобије. То је остатак наслеђеног примитивизма. Албанци су нација која зна да чува и одржава пријатељство“, рекао је албански премијер на представљању заједничког буквара за Косово и Албанију у Призрену. Он је такође рекао да су Албанци више него било када заинтересовани да раде на пројекту националног уједињења кроз велики европски пројекат.
Хашим Тачи је рекао да је промоција заједничког буквара велики историјски дан за националну културу Албанаца.
„Нисмо се данас случајно окупили у Призрену. Где год да живе Албанци, њихова је душа овде са нама у Призрену, јер је Призрен духовни центар свих Албанаца“, рекао је Тачи.

Представљању првог заједничког буквара, који су написала по два аутора из Албаније и Косова присуствовала је и Атифете Јахјага. Буквар ће почети да се користи у настави на Косову и Албанији од почетка школске 2012/13. године.

ИВАНОВИЋ О ПОЛИТИЧКОЈ ПОЗАДИНИ БУКВАРА

Државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић изјавио је данас да је промоција заједничког буквара Албаније и Косова, а посебно изјава албанског премијера Саљи Берише да су Албанци више него било када заинтересовани да раде на пројекту националног уједињења, јасна порука да дух „Велике Албаније“ није угашен.

Ивановић је за Међународни радио Србија рекао да је сваки званични састанак између Тиране и Приштине проткан политичком идејом националног уједињења.

„Та идеја која је, бар деклеративно, неприхватљива за читаву Европу и свет, истовремено представља и озбиљне претензије према делу територије Србије. Зато би овај догађај морао да наиђе на врло оштру реакцију, не само Београда“, истакао је Ивановић.

Према његовим речима, нико у Србији нема ништа против међусобне културне сарадње албанског народа, јер заједничке књиге и заједничка културна достигнућа представљају сасвим прихватљиву и уобичајену сарадњу, али је, како је рекао, очигледно да данашњи наводно културни догађај открива своју политичку позадину – да дух „Велике Албаније“ није угашен.

*******************************************************************

е, ПА ДА КАЖЕМО – ГРАД ПРИЗРЕН ЈЕ ДУХОВНИ ЦЕНТАР СРБИЈЕ:

Богородица Љевишка подигнута је 1307. године. Србски краљ Милутин је ктитор ове цркве и она је једна од многих грађевина које је он подигао за време своје плодне владавине. У то време на призренској епископској столици седео је Сава Трећи. Богородица Љевишка је један од ретких споменика који нам сам даје скоро све податке о својој историји: из декоративних натписа који се у две траке протежу на спољној страни источног дела цркве.

Манастир Светих арханђела подигнут је у кањону реке Бистрице недалеко од Призрена средином XIV века задужбина цара Стефана Душана.Централно место заузима главна црква Светих арханђела са царском гробницом.Са јужне стране главне цркве је црква Св. Николе, а на западној страни је трпезарија. Манастирски комплекс је био заштићен бедемима. Уз оне уз обалу реке са унутрашње стране били су призидани конаци и друге манастирске грађевине. На брду изнад Св. арханђела су рушевине утврђења Вишеград, које се некада звало Призренац или Горњи Град. У новије време вршена су археолошка ископавања на оба локалитета због обнове конака и цркве Св. Николе. Међутим, 17. и 18. марта 2004. девастирани су у општем погрому албанских терориста на Косову и Метохији.  Црква је била живописана, а имала је и скулптурални украс и то посебно око гроба цара Душана.

По својој архитектури, црква св.Спаса припада српско-византијском стилу. По стилским одликама архитектуре и живописа, црква је датирана у прву половину XIV века. Ктитор је властелин Младен Владојевић, што сазнајемо из хрисовуље цара Стефана Душана којом он цркву св.Спаса додељује својој задужбини, манастиру св.Архангела.
По својој декоративности фасаде ове витке, елегантне црквице не заостају за фасадама Богородице Љевишке. Живопис је добрим делом сачуван, али како је црква у неизвесно време горела, све фреске добиле су један неодређен тон загаситог окера. Драматиком, патетиком, потенцирањем унутрашњег покрета, форматом и обликом, ове фреске носе све добре одлике нашег сликарства XIV века.

Црква Светог Николе је веома малих димензија, сасвим скривена околним зградама. Интересантна је по томе што је имала и кубе. По једном натпису који се још крајем прошлог века налазио у дућану цркве св.Ђорђа у Призрену, а који потиче из 1332.године, могло би се закључити да је ову црквицу подигао извесни Драгослав Тутић са својом женом Белом.
По архитектонским облицима слична је цркви св.Спаса, али је далеко сиромашнија по материјалу којим је зидана. Сачувано је свега неколико живописа. Црква св.Николе представљала је метох манастира Високи Дечани.

У дворишту нове цркве св.Ђорђа налази се и једна мала, стара истоимена црква. Док је св.Спас тип властеоске цркве, ова црква је по свом облику и по изворима тип породичне цркве. Саградила су је браћа Руновић из Призрена током позног средњег века. Једноставне основе, без кубета и специјалне декорације фасада, била је главна црква у граду крајем XVIII века.
Као и већина цркви на Космету, временом је преправљана. Уочи 1999. године служила је као складиште црквеног материјала.

Грађење Саборне цркве св. Ђорђа започето је 1855/6.године. Црква је завршена већ 1887.године, док је звонара подигнута 1907.г. Дуги низ година се чекало на добијање дозволе за градњу цркве од стране турских власти. И када је добијена, црква је грађена уз честе сметње.
У овај храм је након Првог светског рата (1922.г.) пренет иконостас Ћипровачке-Светониколајевске цркве апостола Петра и Павла из Сентандреје. Ово значајно дело српске барокне уметности рађено је око 1720.године. Значајна збирка српских рукописних и штампаних књига – међу којима и Пергаментно јеванђеље из XIII века – пронађена је у Саборној цркви 1985.г. Црква је имала звоно које је граду поклонио краљ Петар Први Карађорђевић приликом ослобађања од Турака, 17. октобра 1912.године.
Братство манастира Патријаршије обратило се 1870. године намесницима Србије са захтевом да се при манастиру у Пећи отвори богословска школа. Са друге стране, учитељ Никола Мусулин је 1857.године предлагао да се отвори Богословија у Призрену. После дугог разматрања, Просветни одбор је донео одлуку да се Богословија отвори у Призрену из више разлога, пре свега да је овај град био седиште српског културног живота на овом простору и да је у њему постојао руски конзулат, који је обећавао заштиту. Рашко-призренски митрополит Мелетије дао је свој пристанак, те је 1.октобра 1871.године призренска Богословија почела са радом.

Школа је почела да ради са 15 ђака за које је у Београду састављен наставни план и програм. Школовање је трајало три године, а право уписа имали су ђаци који су завршили основно четворогодишње образовање. Прве генерације призренских богослова биле су или из самог Призрена, или из његове околине. Ипак, учило се под веома тешким условима. Ученици нису имали ни уџбенике ни школски инвентар, али је становање у интернату као и само школовање било бесплатно. Богословија и библиотека су основане захваљујући великој материјалној помоћи Симе А.Игуманова. Петар Костић је навео да је библиотека била веома богата, пре свега делима руских писаца. Школу је према непотпуним подацима од 1871. до 1912.године завршило око 380 ученика.
Богословија је постепено преузимала улогу просветног центра на Косову и Метохији, што је значајно за даљи развитак српских школа у овим крајевима. Извештај о успеху и напретку школа је слала Министарству просвете и Министарству иностраних дела у Београду.
Велику помоћ школи пружили су руски конзули у Призрену, посебно Иван Јастребов. За велике успехе такође је заслужан и ректор Богословије, Стева Димитријевић.
Призренска Богословија је преко својих ученика, наставника и свештеника уливала уверење и сигурност у скоро ослобађање од Турака и указивала пут ка светлијој и ведријој будућности.

***********************************************************************************************

ФБ Глас Косова и Метохије:

Призрен – црква Св. Недеље (изворно посвећена Ваведењу) подигнута од Краљевића Марка и Призренска тврђава.
Фото – Станко Тасић

ОВО СУ САМО НЕКЕ ОД БРОЈНИХ ИСТОРИЈСКИХ ЧИЊЕНИЦА И ПРАВО СТАЊЕ СТВАРИ, КОЈУ ОПЕТ НЕКИ ХОЋЕ ДА ПРЕОКРЕНУ ИЛИ ИЗБРИШУ ИЗ НАШИХ ЖИВОТА… ИАКО СУ ПОРУШИЛИ И УНИШТИЛИ ДИВНЕ СВЕДОКЕ СРБСКОГ НА ПРОСТОРУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ НЕ МОГУ ОБРИСАТИ НАШУ ИСТОРИЈУ, МОРАМО ИХ НА ТО СТАЛНО ПОДСЕЋАТИ…

ОВО ЈЕ ЈЕДНА ОД ПРИЗРЕНСКИХ ПЕСАМА:

Онамо, ‘намо!
Српска Маресељеза

Онамо, ‘намо… за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Онамо, ‘намо… да виђу Призрен!
Та то је моје – дома ћу доћ’!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ’.

Онамо, ‘намо… са развалина
дворова царских врагу ћу рећ’:
„С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ’!“

Онамо, ‘намо… за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо, ‘намо… за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.