Ситуација на политичкој сцени Србије прилично је тешка и деликатна, а сада је нарочито отежава чињеница да је у спровођењу општих избора начињен читав низ мањкавости. Политичка утакмица била је неравноправна и пре почетка избора, а пропуста је било и у самом изборном процесу.

14.05.2012. Правда, колумна

Први велики пропуст начињен је у сређивању бирачких спискова, јер у њима има више људи него што објективно има гласача. Ту су чак и мртви, као и људи који су се одселили у иностранство, чиме је отворен озбиљан простор за манипулације.

Други важан фактор који ове изборе доводи у питање јесте то што они нису адекватно спроведени на простору Косова и Метохије, који је према Уставу део територије Републике Србије. Недопустиво је одустајање одлазеће власти од организације локалних избора у јужној покрајни, а чињеница да се гласови за парламентарне и председничке изборе нису бројали на гласачким местима такође доводи у питање легалитет и легитимитет избора. Осим тога, транспорт гласова у Врање и Рашку отварао је простор за манипулације.

Трећи проблем је то што држављанима Србије у дијаспори није омогућено да адекватно гласају, а неки су чак били у бирачком списку и овде, у Србији, и у иностранству.

Најзад, током претходне четири године постојао је још један проблем, који доводи у питање легитимитет избора, а то је слобода медија. Предизборна кампања била је крајње неравноправна, јер је владајућа коалиција била фаворизована, док је већина опозиционих била врло слабо заступљена.

Нерегуларности је било и у техничком одвијању избора, а резултати су врло индикативни. Зар није чудно што су две патриотске странке, „Двери“ и СРС остале за нијансу испод цензуса, док су тек мало изнад цензуса успеле да добаце проамеричке странке, ЛДП и УРС, које се залажу за концепт који је врло мало у интересу Србије?

Такође, пада у очи и то да је СНС, као најјача опозициона странка, добила највише гласова, али таман толико да не може да формира владу са ДСС-ом и неким другим мањим странкама. Да су цензус прешле „Двери“ и СРС, уместо ЛДП-а и УРС-а, ситуација би била далеко другачија.

Ту су и конкретне примедбе на ток гласања, као што је вишак гласачких листића. Гласачке листиће може да штампа једино држава. Ако одштампа више листића него што је потребно, то може да употреби врло ефикасно за крађу гласова, и то је тешко доказати. То је позната метода, којој се прибегавало на изборима у Црној Гори. Одређеним људима се дају листићи са већ заокруженим бројем, они одлазе на бирачко место и уместо листића које тамо добију, убацују ове на којима су бројеви већ заокружени. Потом празан листић, који су добили на бирачком месту, односе својим налогодавцима, који им за то дају новац. То се не може приметити, ма колико посматрача било на бирачком месту, али чињеница да су пронађени џакови бачених листића наводи на озбиљну сумњу.

Све ово сасвим је довољно опозиционим странкама да спроведу широке акције и да траже понављање изборног процеса. Не би требало да се пропусти ова јединствена прилика да се раскрсти са манипулацијама које властодршци спроводе у свим областима друштвеног и политичког живота.

Њихова политика очигледно води потпуном одустајању од Косова, регионализацији земље, окретању леђа Републици Српској, распродаји земље по грчком сценарију и довођењу народа у обесправљени, колонијални положај.

Чини ми се, ипак, да је тренутна власт начета – она пред собом има објективну опасност од потпуне економске и државне пропасти, а чак и ако формира владу, имаће камен око врата, поготово у светлу чињенице да опозиционе странке знају да им је на изборима нешто украдено. Србију чека врло турбулентан, нестабилан и тежак политички период.

Аутор је виши научни сарадник у Институту за међународну политику у Београду