У сумраку трагедије која је задесила Македонију протеклог месеца и свирепих убистава која су почињена над петорицом Македонаца од стране Албанских националиста, јасно је да ће Македонија постати могуће буре барута и онај тражени окидач следећег крвавог рата на Балкану.Ако не пре, онда бар у последњих неколико недеља је морало свима да буде јасно које су претензије на територију Македоније и од чије стране.

Грчка одавно негодује и оспорава Македонију и као земљу и као нацију, али ту постоји много црњи и опаснији грабљивац, који је и за саму Грчку несумњива претња. Поједини Бугарски званичници су након трагичног убиства били врло брзи да се огласе и оцене да стабилност на Балкану долази само оног тренутка када се Мекедонија подели, а такве ставове наравно заступају и Албанци, јер је њихова аспирација за “Природном Албанијом” врло добро познат фактор. С обзиром на константно и врло јако присуство Турске у региону и њихове подршке Великој Албанији, која се због лажне политичке коректности појављује као “Природна Албанија”, очигледан је исход распарчавања који пружа могућност. Новој, савременој Отоманској Империји остварење својих вишевековних циљева и похода у Европу путем Зелене Трансверзале.

Турски премијер Ердоган је нагласио да је Турска спремна да пружи војну и сву другу помоћ Албанској браћи, посебно у Македонији, са циљем креирања велике Албанске државе која ће да обухвата све регионе у којима живе Албанци, укључујући делове Македоније, Црне Горе, Србије, па чак и делове Италије. Ова изјава је експресно демантована из Анкаре.

А Македонски народ, као и све друге у региону, нико ништ не пита, те он полако тоне у апатију и жабокречину, јер му се пласира ништа друго сем безнађа. Крајње је неосетљиво рећи да Македонски народ заслужује ово што му се дешава, али у исто време морамо да будемо искрени и да се запитамо зашто је Македонским политичарима, бар на први поглед, пријатнија сарадња са Албанцима и Бугарима, него са Србима? Зашто по неким проценама више од 100.000 Македонаца поседује Бугарско држављанство? И зашто су међу првима признали Косово?

Македонска омладина се све чешће школује у Бугарској, преузимајући Бугарско држављанство  и учећи неку нову историју која им индиректно и лукаво задире у основу постојања, традиције и културне баштине. Индоктринација Македонске омладине путем школства у Бугарској се врши на врло систематски истанчан и прецизан начин. Многи Македонци форсирају и пропагирају преузимање Бугарског држављанства међу својим саграђанима, укључујући иГоранце, помажући процес који им при том доноси и финасијску корист. Коме су они онда лојални, питамо се, Македонији или Бугарској?

При том сигурно свесни перфидне политике која кроз разне повластице води ка неизбежној подели Македоније између Бугарске и Албаније. Чини се онда врло јасан закључак да би Македонци радије трпели харач, злостављање и свирепост од стране Албанаца, перфидну политичку игру која им дели земљу од стране Бугара, него истинско савезништво и пријатељство које нуди Србија и Српски народ. А већег пријатеља до Српског народа Македонци немају!

Дуго времена су одређене Македонске фракције пропагирале хипотезу да је Србија подмукли непријатељ Македоније, као и Грчка, која претендује на Македонску територију у оквиру Велике Србије, доводећи у питање Македонску нацију сврставајући их у Словене, тј. Јужне Србе. Историјске чињенице би могле да подрже ову хипотезу, јер су на крају Македноци много више Срби него што су Бугари. Али претензија Србије се увидела као нетачна пропаганда, док се иза леђа ковао много мрачнији и перфиднији план, а то је Македонија у загрљају Бугарске и Албаније.

Свима, нажалост, већ дуго недостаје нешто што се зове политичка и стратешка трезвеност, дипломатија, а наравно и памет која би Србију, Македонију и Црну Гору, довела у позицију да уједињене, заједнички, одбране својуе земљу, народ и интегритет. Овако распарчани су остављени на милост сецесионистичким фракцијама које налазе подршку у Западној политици, под јаким утицајем Исламистичког лобија. Та политика као опцију нуди или крвопролиће и рат, или подмуклу крађу земље, културе, историје и традиције као савремени вид колонизације, а све под окриљем вештачки креираних и нелегалних права на самоопредељење, уз свету идеологију свевишње демократије.