Прошло је две деценије од смрти Сашка Гешовског, кога је 6. маја 1991. године разуларена руља, на позив Фрање Туђмана, убила у центру Сплита, а његови родитељи, отац Гоце и мајка Цвета, још увек нису дознали праву истину о смрти свог сина кога су поносно испратили у Сплит на одслужење војног рока у тадашњу ЈНА.

09. 05. 2012. Вести

Македонија је потпуно заборавила на породицу Гешовски, а држава није испунила ниједно од раније датих обећања. Деветнаестогодишњи војник Сашко Гешовски је кобног јутра 6. маја био на дужности стражара у команди Војнопоморске области у Сплиту. Тамо је протестовало више од 30.000 разуларених демонстраната који су у једном тренутку почели да пуцају на војнике. Један метак био је фаталан за Гешовског, али се ни данас не зна ко га је убио. Једни су говорили да је егзекутор био хрватски МУП-овац Иван Врдољак, а други да га је убио поручник ЈНА.

ПРВА ЖРТВА РАТА У ХРВАТСКОЈ: Сашко Гешовски

Сашко Гешовски, голобради младић из Кавадараца, пао је као прва жртва у тек започетом југословенском рату. Тада је био рањен и Тони Стојчев из Македонске Каменице, који је покушао да помогне смртно погођеном земљаку.

Тих дана свет су обишле и слике дављења војника ЈНА на транспортеру Светланча Накова из села Лаки код Винице на истоку Македоније. То је, на позив Фрање Туђмана, био очити доказ необуздане шовинистичке побуне.

– То јутро се пред Командом окупила велика група грађана који су протестовали против нас, тадашњих војника ЈНА. Већина демонстраната су били наоружани. Прво су напали мене. Био сам у транспортеру. У једном тренутку сам осетио да ме је неко ухватио иза леђа за врат, почео да вуче напоље и дави. Спасао ме је земљак, возач транспортера Славе Јованов из струмичког села Василево, који је успео да ми откопча каиш на шлему и увуче ме у војно возило – присећа се Светланчо Наков.

– Имао сам срећу што сам преживео. Велика је трагедија што је живот изгубио мој друг Сашко Гешовски. Демонстранти су га сурово убили.

Осим породице, родбине и пријатеља, свеже цвеће на вечно почивалиште Гешовског у Кавадарцима положили су представници Савета општине, градски већници, представници Удружења бораца НОБ-а и Удружења армијских ветерана.

Желео да служи отаџбини

– То што не знамо како је погинуло наше чедо још више нас боли. Желео је да служи отаџбини. У војску је отишао 17. септембра 1990. године, у војну полицију у Сплит, а из војске је требало да изађе у септембру 1991. године. Тај дан, нажалост, нисмо дочекали – каже отац убијеног војника Гоце Гешовски.