03.05.2012 у 19:27 Извор: Борба за веру

Нова ватиканска подвала: Примите папу, па се он можда извини за Јасеновац

Година 2013. била је одређена за папину посету Србији, али та посета није могла да буде остварена из два кључна разлога: папа Јован Павле Други је од 1979. године покушавао да посети Српску православну цркву, али да заобиђе Јасеновац, а затим је беатификовао Алојзија Степинца, војног викара усташке војске и члана државног сабора НДХ, као и Ханса Ивана Мерца, оснивача крижарских братстава која су постала језгро усташког покрета. И папа Бенедикт Шеснаести је посетивши Загреб 2011. указао велику почаст „блаженом Алојзију“, што је преградило његов пут ка Патријаршији у Београду.

Антониони: Можда би папа могао да се извини кад дође у Србију

Пошто папска нога, бар кад су у питању православне земље, није крочила само још на тле Србије и Русије, стратегија се мења. Њен гласноговорник као да постаје надбискуп Орландо Антониони, који, у „Политици“ 3. маја 2012. изјављује: “Полако се схвата да је усташки режим починио злочине у име католицизма, уверен сам да би нове речи поводом овог питања могао да изговори папа уколико би дошао у Србију“.

Изгледа да је постигнут неки интерни договор између српских екумениста и Ватикана да папа упути формално извињење Србима, можда чак и за Јасеновац, а да заузврат буде позван у посету СПЦ.

Папи није тешко да се извињава на све стране, само ако то одговара интересима просторно најмање светске велесиле, каква је римокатоличка интернационала.

Како изгледају папино „извињење“

Године 2001, претходни папа је, упркос огромном противљењу пуноте Грчке цркве и Свете горе, дошао у посету Грчкој (на „ходочашћу стопама Светог Павла“), и срео се са атинским архиепископом Христодулом, екуменистом и модернистом ЕУ-типа. Том приликом је, наравно, причао о јединству хришћанског Истока и Запада, и „извинио се“.

Ево како: “За све случајеве, у садашњости и прошлости, у којима су синови и кћери Римокатоличке цркве згрешили, случајно или намерно, према својој браћи православцима, нека нам Господ опрости“. И, то је то: циљ је постигнут, Грчка је „освојена“, а коштало је само неколико неодређених „покајничких“ фраза.

Ватиканско искуство дипломатских трикова није мало: не заборавимо, Павелићева НДХ никад од стране папе није била призната de jure, али је била призната de facto, о чему је сведочио опат Марконе, специјални опуномоћеник римског папе у Загребу, који је присуствовао свим свечаностима усташке квазидржаве и имао све симпатије за њу. Степинац је понекад долазио у сукоб с Павелићем, али се свим силама борио за НДХ, о чему сведочи његов меморандум папи писан 1943. као и учешће у прекрштавању 250.000 православних Срба.

Искористи за прљав посао, па одбаци

То је познати метод Ватикана: увек бити с јачим, а ослободити се онога ко ти обави прљав посао, и то тако што се оградиш од дотичног, иако си га претходно подржавао. До 1943. папа Пије Дванести се уздао у нацизам и фашизам, а 1944. је склопио савез са Вашингтоном, коме је помагао у американизацији Западне Европе после Другог светског рата (тзв. „Маршалов план“).

Тако је кардинал Кухарић подржавао Туђмана док Срби 1995. нису протерани са својих вековних територија (Лика, Кордун, Банија, Книнска Крајина, Славонија, Барања, Западни Срем), а затим је осудио поједине војничке „непоћудности“ приликом напада на САО Крајину августа 1995.

Папа је учинио све да се Словенија, Хрватска и Босна и Херцеговина признају у авнојевским границама и да се Југославија распадне онако како су србофоби НАТО-империје хтели.

Ватикан још увек, формално-правно, није признао тзв. Косово као независну државу, иако је утицај римокатолицизма међу шиптарским „државотворцима“ врло осетан (сетимо се: чим је из Призрена протерана православна српска богословија, основана је језуитска гимназија „Игнације Лојола“).

Нова игра

Дакле, почиње нова игра: ограђујемо се од Павелића да бисмо дошли у Патријаршију у Београд.

Хрватска је сад у ЕУ, Срба тамо више нема (осим стараца који умиру и нешто млађих, који се католиче и „кроатизирају“), па неко формално „Извињавамо се, много се извињавамо“ неће бити на одмет.

***********

Убица српске деце мученик у Католичком календару за 2012. годину

Док држи „молитвене осмине“ са Григоријем Дурићем и Данилом Павловићем,  „црква у Хрвата“, истовремено, даје до знања да остаје верна својој усташкој прошлости. Најбољи доказ таквог опредељења је Католички календар жупе Госпић посвећене „Навјештењу Блажене Дјевице Марије“, у коме су као мученици наведени и многе усташе – „свећеници“ те „цркве“.

У овом календару 2. свибањ /=мај/ је посвећен „мученику“ дон Илији Томасу, жупнику из села Клепци код Чапљине. У овом српском селу, родном месту Светог мученика Вукашина Јасеновачког, Илија Томас је пред Други светски рат, као кукавичје јаје, подигао латински храм и жупни двор, за које су прилоге дали и наивни клепачки Срби. Исте је Томас 1941. послао у смрт у јами Бивоље Брдо.

Дон Илија Томас је био заклети усташа од 1937, усташки повереник за Столачи срез, вођа усташке побуне Чапљини у априлу 1941, члан усташког штаба у истом месту, где је планирао истребљење Срба у овом крају. Одговоран је за сурово убиство око  2000 чапљинских Срба и многих других који су ту доведени из разних места. Поред 300 Срба из Клепаца, Томас је у смрт послао и преко 800 Срба из Пребиловаца. међу њима је и 550 мајки са децом, убијених у јами Голубинка у Шурманцима /Међугорје/, 150 Срба из Тасовчића, итд. После злочина у јамама, преводио је српску сиротињу у католичанство, а преживели Срби су после рата сведочили да их је Томас лично мучио у усташким затворима.

Дон Илија Томас је рођен 1901, у селу Дриновцима у западној Херцеговини. Када су партизани заузели Клепце 1.маја 1942, покушао је да побегне, али је повредио ногу и сакрио се у жбуње. Ту су га, док је држао пиштољ у руци, откриле и убиле клепачке жене, којима је дон Илија претходне године побио мужеве и синове.

Иначе, сваки месец у  каленадру посвећен је неком од римских папа, а Војтила је означен као „највећи пријатељ Хрвата“.

Поменути „Католички календар – 2012.“ може се, у ПДФ формату,  погледати ОВДЕ.

Извор: borbazaveru, Monday, 06 February 2012