ДЕШАВА СЕ...

Избори у Србији: Косово или не? (први део)


За неколико дана, 6. маја, Србији предстоји да гласа за новог председника, нови парламент и ново општинско руководство. Уочи главног политичког догађаја године допсиници Гласа Русије су се упутили на север Косова. Како овде говоре, актуалне власти су за решење косовског питања већ добиле „кеца“, зато што од новог руководства може зависити будућност српског становништва покрајине.

02.05.2012. Глас Русије

Што јужније, то „десније“

Српски део града Косовска Митровица. На телевизији у ресторану показују човека који виче и удара рукама. Неко се у сали шали: шта је то, још један кандидат? Испоставља се да је то још једна сапуница. Али шала је умесна: на телевизији бескрајно се води пропаганда. Карактеристична црта предизборне трке је у томе да све ређе из уста политичара можемо да чујемо Косово и Метохија.

За шест сати у аутобусу из Београда до Косовске Митровице успеваш да изведеш занимљиве закључке о географији политичких плаката. У Србији, када је реч о економској ситуацији, традиционално говоре „што јужније, то тужније“. Сада испада, уз извесне ограде да је „што јужније, то „десније““.

После преласка административне линије Србије и Косова портрет бившег председника и лидера Демократске странке Бориса Тадића практично нестаје из видокруга. Смењују га они који се односе према неминовности под називом ЕУ са скепсом: бивши премијер и председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница, лидер српских радикала Војислав Шешељ, коначно, према социолошким анкетирањима, главни Тадићев опонент Томислав Николић и његова Српска напредна странка.

Становник Косовске Митровице, шеф Центра за развој студентске каријере Приштинског Унивезитета  Сергеј Запорожец објашњава:

Људима је овде, у овом делу Косова и Метохије, једноставно мука од политике. Ја нисам политички опредељен, нисам ни у једној политичкој странци, али мислим да ће Косово и Метохија гласати за Коштуницу. То је моје мишљење за то што је једноставно Коштуница имао своју тему, тему везе са Косовом, и решење како би он то урадио, што би урадио. И то овај народ овде подржава. Зато што он се једини бави сада у предизборној кампањи и уопште, кроз његово постојање на политичкој сцени, о Косову и Метохији. Сада су све остале странке у Србији заћутале што се тиче Косова и Метохије. То никако не одговара нама. Нама са овог подручја не одговара да се ћути, за то што се бојимо ћутања. А мислим да ће на овим изборима 6. маја гласати за Коштуницу.

И за Коштуницу на председничким?

Биће подељено. Сигуран сам да ће бити подељено. Нажалост, не би било ових ствари да нас глобална политика овде, у Митровици, није поделила. Осим Чедомира Јовановића све странке су на сцени. И нажалост, централа из Београда диригује људима, који воде странке, како ће и шта ће да раде. И то је велики проблем у Косовској Митровици. Људи овде треба да буду уједињени, треба да буду окупљени сви око једног циља, и да имају један циљ, како, на који начин, сачувати ове просторе, и како се борити да се једноставно покаже и докаже истина, и како се борити за наша људска права.

 

Српска дијаспора са Косова

У праву су они који тврде да ће главни успех српских избора на Косову бити то што ће се они уопште одржати. Србији ће у спровођењу преседничких и парламентарних избора помагати ОЕБС. А локални избори у већини косовских општина се неће спроводити – узроке објашњава пресдедник општине Косовска Митровица Крстимир Пантић.

Албанци прете насиљем, већ се врше хапшења српских званичника. Људи, који раде у локалним самоуправама, у Министарству унутрашњих послова. Хапсе се радници поште. Врши се страховит притисак на Србе, који живе у покрајини.

Између осталог, све то се дешава не само јужније од Ибра, где Албанци чине већину. Крајем прошле године из албанског дела Косовске Митровице пуцали су на канцеларију самог Крстимира Пантића. Политичар у том тренутку није био у кабинету, али разбијено стакло до данас подсећа на чињеницу да је непризнатој публици незгодно било какво присуство српских институција власти. У Мотровици, између осталог, локални избори ове године и не треба да се одрже – мандат руководства истиче 2014. године. А у две општине северног Косова највероватније ће бирати руководство, мада против гласања је иступио не само Запад, већ и Београд, пошто то противречи резолуцији СБ УН, према којој за процес треба да одговара УНМИК. Мисија УН са своје стране опрала је руке:

Ја мислим да прво наша Влада није била искрена, када је расписала ове изборе. Они су учинили све да до ових избора не дође на Косову и Метохији, јер УНМИК са 50 и неколико службеника које има на Косову и Метохији, заиста и није у стању да организује локалне изборе на читавој територији покрајине. И нормално је било очекивати да ће председник генералног секретара дати такав одговор да УНМИК не може да организује изборе. И то је био повод нашој Влади да каже како избора не може бити јер их УНМИК не може спровести. То је био само изговор да се локални избори у ствари и не одрже на простору Косова и Метохије, јер је био велики притисак из појединих земаља Запада да се пре свега овде гасе све српске институције. А један од начина да се те институције гасе јесте и неодржавање избора.

Локални избори су и сведочанство да се територија налази под јурисдикцијом земље. Зато Приштина обећава да ће учинити све да их спречи. А парламентарни и председнички избори код Албанаца изазивају мање питања, пошто у њима може да учествује и дијаспора. Пошто Приштина сматра косовске Србе грађанима Републике Косова, њихови гласови су у суштини изједначени са мишљењем српске заједнице у Сиднеју, или рецимо у Москви.

 

Србији су потребне промене, то се тиче и спољне политике и косовске стратегије, сматра Крстимир Пантић.

 

Након избора 6. маја доћиће до потпуне промене политике, нове Владе, и према свету, и према Косову и Метохији. Чињеница је да одлазећа Влада није имала добре односе ни са ЕУ,  нису односи били пријатељски потпуно ни према Руској Федерацији. Ми смо имали прилику да чујемо господина Путина да он не може бити већи Србин од нас, Срба. То довољно говори о односу, који је наша Влада имала према Руској Федерацији. Поједини министри одлазеће Владе су критиковали политику Руске Федерације, критиковали су приватизацију Нафтне Индустрије Србије. Дакле да су и у самој Влади постојали министри, који су били против сарадње са Русијом. Неки су од њих били против сарадње са ЕУ. Дакле, имали смо Владу, која је била потпуно подељена и која није знала нити имала своје стратешке циљеве, нити знала шта су наши национални и државни интереси. Нова Влада ће се трудити да има добре односе и са ЕУ, а нарочито добре односе са Руском Федерацијом и оним земљама, које пружају подршку територијалном интегритету и суверенитету Републике Србије.