(извор: ФБ белешка Живојин Ћелић, 30.04.2012. )

Многима

се који теже ка мудрости као достигнућу вештине Духа, вероватно, неће допасти ако кажем да ми људска мудрост, са годинама, изазива телесну мучнину и наГон за поВраћаЊем! Да: тако ми лако изГлеДа бити мудар! Чему служе сви ти очврсли мишићи “духовности“ на паТвореном телу људскога “духа“ осим да би се допали посматрачу и код њега изаЗвали дивљење?

Ужарене

очи оних који посматрају наБујалу мишићну масу приказивача телесности мудрости на тржници “духовности“ једнако су испуњене празнином као и понуђени садржаји којима се тако оДушевљени диве!Лакоћа којом обилује новоПечена мудрост нашег времена носи, за мене, у себи неПриМерену тежину, везана за земљу ланцима своје тежње да из свега чега се дотакне извуче добит и безБожно оБогаТи новом лажном садржином повећавајУћи обим мишићне празнине понуђене уместо садржаја. Сва

та, разним мирисним уљима, намазана тела људске мудрости, бљеште и заслепљују лажним сјајем ионако већ полуСлепе очи својих посматрача. Забрињавајућа је и (времену својствена) некритичност са којом се људска мудрост преноси попут вируса попримајући сразмере пандемије! Систем лажних вредности постао је толико стваран у својој тежњи да надВлада сваку могућу вредност узДижући безВредно изНад сваке могуће разине доброг укуса!Читави

градови те лажне мудрости сазидани на пешчаном тлу без икаквог темеља руше се пред очима посматрача које више не забрињава ни помисао коју су имали зидајући их, да ће се, којеКако, ипак одржати, упркос свим сазнањима да лажне вредности у себи саДрже лаж као мерило вредности и да су, самим тим, као такве, заПраво безВредне! Бесмислено

је тражити одговор на питање да ли је могуће саГрадити исправно  на погрешној претпоставци када је одговор садржан у суштини погрешно постављеног  питања! Али, једна од одЛика нашег времена је управо у томе да суштину смисла упорно тражи на сметлишту бесмислености остављајући збуњеног трагача да, по обичају касно, примети да је од збуњеног продавца ципела све време тражио јогурт! У

чему се састоји превара трговаца људском мудрошћу  и

лакоВерност оних који је купују плаћајУћи сувим злаТом, губитком себе, јутарњу измаглицу, зачуђени што им, уместо кише без прекида на усеве пада град? ПреВара је у чињеници свима познатој од почетка игре да преваре нема  јер је игра на коју обострано пристају обесмишљена у својој суштини од које се бесмисао и састоји: у трговини  и очекивању добиТи! Уколико

онај ко прихвати да уђе у тело и отелови се рођењем у телу пренебрегне чињеницу да је само променио агрегатно стање али не и саму суштину свога сопства и тиме пристане на заборав свога порекла, на одрицање од своје праве природе: од Духа од кога настаје све што је настало томе и доЛикује да се у овом живоТу бави трговином и очекује из исте доБит! Али

да ли је права ДоБит последица ма какве трговине а посебно тргоВине собом?! На то питаЊе свака јединка мора да, сходно сопственим саЗнаЊима, да самој себи одговор, под условом да се иКада о нечем таквом заПита. Тежња овога текста и јесте да доПре до оних који су се свесно суОчили са таквим питањем и разМени могућа запажања након суочавања са оним што ово питаЊе нуди! У

нашем језику је могуће, уКоЛиКо се прати његова понуђена таинствена путања спознаје, доПреТи, без много напрезања до суштине смисла речи добит. БиТи до саме биТи, добити шта год, значи оСвојиТи неШто што ће поСтати неОдвојиви део целиНе јединке који ће је уБудуће сачињавати и у односу на који ће се и остатак целиНе мериТи доБијеним! Јесам ли, као јединка, спреман да сваку доБит приСаЈединИм себи и тиме је поВластИм да поСтане неОдвојиви  део мога духовног бића  односно мене уКолико овај овоЗемни  живот прихватам само као део Пута којим сам се као јединка наМерио?! Али

зар бити до БИТИ, истоВремено  не значи и бити досуштине?! Бесмислено је и поМислиТи, у том случају, да се ма каквом трговином може доПреТи до суштине! Па како је онда могуће било коме да упадне у замку приВида да је икаквом трговином могуће оБогатиТи се?! Ако је право богаћење заПраво след саСвим другачијих радњи од пуке трговине, да је богаћење процес саједињавања са СУШТИНОМ, у чему се крије тајна “мудрости“ нашег времена којом нас прави лажни мудраци заСипају све време, бацајУћи нам прашину материје у наше духовне очи ?! Они

којима познавање садржине Светога Писма Новога Завета није страно, вероватно су већ уОчиЛи, да се мој скромни покушај допирања до суштине, заСнива на Христовом савету ученицима: “Будите мудри као змије и невини као голубови!“. Имајући у виду све изРечено о доБити  и савет дат ученицима који у себи подразумева невиност, не чини ли се мудрост змије, поменута у савету, управо она неопходна мудрост  којом је могуће одупрети се људској мудрости  и тиме сачувати невиност голуба?!Ако узмемо за претпоставку да невиност у својој суштини подразумева добро као вредносно мерило, како нам, оСветљена том свеТлошћу сПоЗнаЈе, изГлеДа суштиНа речи доБит од које је добрим делом изаткана материја Душе? ДоСегнуТи

добро, оДобриТи се, поИстоветиТи се са добрим,  једиНа је права доБит коју неко ко је мудар као змија и невин као голуб, може приУштиТи сеБи и својој правој приРоди са којом саУчествује у телу: у сопственој кућици за Душу, читај: себе, и тек тада, гледано тим неТелесним очима, има смисла кроз фино ситодобра проПуштаТи у себе доБит  коју добро као једино исправно мерило доПусти да поСтане део ЦелоГа! Мудрост се стиче сабирањем а доброта дељењем. Једино мудрост доброте  је заиста у стању да не напакости ни јединки нити да дозволи да кроз јединку буде повређено мноштво. Колико је дух времена  у коме живимо заиста саГласан са тежњом мудрости доброте да не ремети танушне нити од којих је саТкана, телесним очима тешко видљива, проЗрачна материја Душе, нити које је тако лако уплести у чвор лакоћом непримереном сопственој тежини  којом је немогуће премерити праву лакоћу нематерјалности од које се састоји наша права суштиНа? Надам

се да након свега претходно изреченог неће заЗвучати сувишно једна доброНамерна тврдња да је једино од Добра ДоброМе добро  и да оно што није Добро не Заслужује да се рачуна у ДоБИТ.

Живојин Ћелић

(Из књиге есеја у припреми “ИспуњаваЊе ПразниНе“)