ПОЕЗИЈА

ПРОШЋЕВАЈ МИ НАНЕ

By on • ( 2 коментара )

ПРОШЋЕВАЈ МИ НАНЕ


Прошћевај ми нане,
За твоје гољеме ране,
Ране, што те мућив по старе дане
И што наше слунце јопе не oсване.

Прва је рана , нано мори,
Што за изгубен дома срце ти гори,
Што за њега никој не оста да се бори,
Да се бори, де наша црква оста,
Де наша поља остадоше пуста,
Де с`ге газив ноге пакосне,
И што се од домаћине претворисмо у госте,
А Метохију јопет опасаше м`гле густе.

Збори, нане збори,
И душу своју отвори,
Не давај да ти срце стане
Због теј тешке ране.

Прошћевај ми нане,
Што ти жеље осташе неиспуњене,
Што у долап ћуваш свеће спрајене,
Свеће спрајене, још незапаљене,
Свеће за Госпођиндан, за свету Богородицу,
За Вељигдан и Свету Тројицу.

Прошћевај мори нане,
За све твоје ране,
За све слузе исплакане,
И ноћеве ненаспијене.

Прошћевај, нане, греху мојем
Што те не гљедам у дому својем.
Затој ти тужно појем
Аљи знај, моја нане,
Тој су ране свим Србима дане
И, јен дьн, наше слунце јопе ће сване.

______________
Извор: ФБ страница Наша Метохија

Категорије:ПОЕЗИЈА, Традиција

2 replies »

  1. Ово је радна верзија песме. Нажалост, старински српски (дијалекат српског призренског говора, подгорског наречја) не може се аутентично записати „вуковицом“ јер за неке старо-српске гласове нема знакова (лј, дз, ь). У песми се дете ( које има обавезу да мајку у старости догледа и обезбеди јој мирну и безбедну старост) својој мајци извињава (тражи прошћевање) што су у избеглиштву и што пате. Ево финалне верзије:
    ПРОШЋÉВАЈ МИ НÁНЕ

    Прошћéвај ми нáне,
    За твóје гољéме рáне,
    Рáне, што те мýћив по стáре дáне,
    И што нáше слýнце јóпе не свáне.

    Прва је рáна, нáне мóри,
    Што за изгýбен дóма сьрце ти гóри,
    Што за њега никој не-се бóри,
    Да се бóри, де нáша цьрква óста,
    Де нáша пóља остадóше пýста,
    Де сьге гáзи нóга гнýсна.

    Прошћéвај ми нáне, прошћéвај,
    И мирно у туђину ноћéвај,
    Госпóду мољитве по ћéсто пој,
    За спас и, душáма нáшим, спóкој.

    Дрýга је рáна, мори нáно,
    Мисла кóја те мóри непрестáно:
    Зáшто гадóви порушише светиње,
    Нáше утéхе и радóсти детиње,
    И кáко од домаћице,ти гостинка пóста,
    А Метохију јóпет опáса мьгла гýста.

    Збóри, нáне збóри,
    И дýшу свóју отвóри,
    Не дáвај да ти сьрце стáне,
    Због теј тéшке рáне.

    Прошћéвај ми нáне,
    Што ти жéље остáше неиспуњéне,
    Што у дóлап ћýваш свéће спрајéне,
    Свéће спрајéне, још незапаљéне,
    Свéће за Госпођиндан и Свéту Богородицу,
    За Вељигдан и Свéту Тројицу.

    Прошћéвај мори нáне,
    За све твóје рáне,
    За све слýзе исплакáне,
    И ноћéве ненаспáне.

    Прошћéвај, нáне, грéху мóјем,
    Што те не гљéдам у дóму свóјем.
    Зáтој ти тýжно пóјем.
    Áљи знај, мóја нáне,
    Тој су рáне свим Сьрбима дáне,
    И, јен дьн, нáше слýнце јóпе ће свáне.

    Свиђа ми се

  2. Nije lepo već bolno i prebolno i isitnito. Ali sa druge strane i jeste lepo, jer je pisano starinskim jezikom, pokazuje da nismo sve zaboravili..Nane prašćaj, ali i živi nebi li dočekala da zapališ sveće za Velikdan, za Trojicu. Vratiće se deca. Dogodine da se skupimo na Kosovu i u Metohiji..

    Свиђа ми се