Косово поново на прагу рата

Уочи предстојећих председничких и парламентарних избора у Србији 6. маја руководство НАТО-а озбиљно је забинуто могућношћу дестабилизације ситуације и наредило је да се ојачају контигенти снага КФОР-а. Колико су основане опаске Северноатлантске алијансе и адекватне превентивне мере које се предузимају размишља наш коментатор Петар Искендеров.

Актуалне сепаратистичке власти у Приштини већ су изјавиле да намеравају да на све могуће начине осујете организацију гласања на територији Ксоова. Косовски председник Атифете Јахјага ставила је до знања представнику ЕУ Питеру Фејту да никакви спрски избори не могу да буду организовани на територији Косова, пошто они поткопавају суверенитет и „упућују изазов“ територијалној целовитости Косова.

Претње косовских власти Брисел је примио врло озбиљно. Званични представник НАТО-а Марк Штумлер изјавио је да на Косову расте напетост, мада у пракси међународни представници УН, ЕУ и НАТО-а покушавају да издејствују уступке не од Приштине, већ од Београда. Министар за Косово и Метохију у влади Србије Горан Богдановић опрезно се сагласио да Срби треба да узму у обзир специфичну ситуацију на лицу места и све околности. Ипак власти Србије прибојавају се да позову косовске Србе да не учествују на изборима. Јер то ће дати снажан пропагандни адут опозицији, која и тако оптужује Београд за вођење капитулантске политике.

Тим пре што косовски Срби не одустају од своје намере да гласају 6. маја и ову њихову одлучност не треба потцењивати, рекао је за Глас Русије експерт Института за славистику РАН Александар Карасјов.

Упорност Срба пре свега везана је за моралну увреду њих као народа. Они то врло тешко преживљавају, чиме се и објашњава тако жесток отпор по датом питању. Проблем је у томе што међународни представници, и пре свега ЕУ, до сада нису израдили јасне компромисне моделе за стабилизацију ситуације. Зато сваки српски избори постају фактор ризика, а мировњацима остаје незавдна улога „ватрогасаца“ који журе на гашење могућег међуетничког пожара. Док буде постојала слична ситуација, УН, НАТО, ЕУ, ОЕБС ће пребацивати одговорност једни на дурге, а радикалне снаге како међу Албанцима, тако и међу Србима, користиће ћорсокак за увећавање напетости и стицање пропагандних поена.

До данас команда НАТО-а је усагласила слање на Косово додатних снага од око 700 војника. Оне треба да стигну почетком маја. Ипак још један фактор ризика је управо национална припадност војника из појачања. Реч је о батаљону који чине Немци и Аустријанци. Међутим, управо немачки у аустријски миротворци су били главни актери жестоких сукоба са косовским Србима крајем 2011. године. Око 30 Немаца и Аустријанаца тада је било рањено. И данас су „реваншистичка расположења“ сасвим могућа са обе стране.