Војници неправде

Дмитриј СЕДОВ
24.04.2012, Фонд Стратешке Културе

Без обзира на сва претходна искуства, Америка је опет била шокирана када су интернет обишле фотографије америчких војника који позирају са раскомаданим телима мртвих Авганистанаца.

Причу је започео лист „Лос Анђелес Тајмс“ постављајући слику војника који на рамену носи одсечену руку талибана. Потпис испод слике указивао је да војник припада 82. ваздухопловној дивизији САД, која се налази у Авганистану. Затим се на сајту тог листа појавила још једна фотографија војника који држи у рукама одсечену ногу свог непријатеља. На трећој фотографији два војника позирају са одсеченом руком талибана, подигавши њен средњи прст. У позадини се види тело жртве.

Реагујући на галаму која се подигла око тога, Пентагон је предузео кораке, и заустављено је објављивање фотографија. Додуше, „Лос Анђелес Тајмс“ је успео да објави да располаже са 18 слике у жанру „фотографије са растргнутим деловима тела.“

Друштво је реаговало великим узнемирењем и то толиким да је амерички секретар одбране Леон Панета морао да изађе у јавност са посебном изјавом. На конференцији за новинаре у Бриселу, министар је рекао: „Ове чињенице се тичу нас, али не говоре о томе шта ми представљамо, када је реч о већини мушкараца и жена у униформи. Знам да је грозно, али мислим да млади људи понекад доносе заиста глупе одлуке. Ја не одобравам њихово понашање, али не желим да ове фотографије нанесу даљу штету нашем угледу и нашим односима са авганистанским народом. Приморали смо „Лос Анђелес тајмс“ да заустави објављивање фотографија на основу тога што сличне фотографије омогућавају непријатељу да прошири насиље и да због тога да дође до губитака нових живота. Жао нам је што су оне објављене. Још једном кажем, да нам је жао због тога и да ћемо спровести детаљну истрагу“.

У истом духу су биле и изјаве представника америчких трупа у Авганистану, а портпарол Беле куће је рекао да је председник Барак Обама затражио истрагу и извођење одговорних пред лице правде.

Јасно је да све ове изјаве имају чисто политички циљ – да умање гнев и огорчење Авганистанаца, који расте делом и због грубог изругивања од стране Американаца над авганистанском традицијом.

Од америчких трупа у иностранству јавност захтева достојно понашање, као што доликује војницима који доносе другим народима слободу и демократију. Али уместо тога, свет се константно суочава са примерима бруталности америчке војске. Може се уочити да „двојни“ морал није својствен само политичким врховима Америке. Двојни морал се спушта наниже, у армију, и преламајући се у свести сваког њеног члана, он у условима ратне ситуације ослобађа код њега најгоре инстинкте.

Ко ће озбиљно поверовати да је амерички војник у Авганистану уверен у своју високу мисију и да је испуњен племенитим поривима? Кaкав је он, на крају крајева, „демократизатор“ у панциру и са аутоматском пушком у рукама?

Према подацима Канцеларије за кадрове америчке војске (Army Recruiting Command), у САД живи 32 милиона младих људи узраста од 17 до 24 године. Ипак, међу тим потенцијалним војницима само 4,3 милиона испуњава услове за нове регруте.

Међу 27,7 милиона људи који се не уклапају у стандарде америчке војске, 4,4 милиона су лица са криминалним досијеима, као и особе које болују од алкохолизма, наркоманије или гојазности. Још 2,6 милиона пати од других болести које им не дозвољавају да се прикључе оружаним снагама. Сви остали млади Американци (око 20 милиона!) не одговарају због  нивоа њиховог интелектуалног развоја.

Као један од начина решавања тог проблема присутна је пракса привлачења држављана других земаља у америчке оружане снаге. У овом тренутку у америчкој војсци налази се око 40.000 странаца из више од 100 земаља. Са ступањем у службу, они стичу право да уђу у процес натурализације и стицања држављанства, на шта би у редовном току могли рачунати тек након пет година боравка у Сједињеним Државама.

Америчка администрација и војно руководство су чак отишли и даље, смањујући број захтева који морају бити испуњени за добијање америчког држављанства за кандидате који су служили у оружаним снагама. Олакшице се односе, пре свега на језичке захтеве: одсада је довољно да војници једноставно „разумеју енглески“ а не да га знају, као што је то било захтевано раније. Штавише, због марљивост и иницијативе исказане током борбених мисија, странци који су на служби у америчким оружаним снагама имају право да добију америчко држављанство без обзира на претходно утврђене рокове за натурализацију. Али све ово није подигло морал америчке војске.

Данас америчке оружане снаге имају следећи расно – етнички састав:

– Бели Американци – 58,7%;

– Црнци – 26,4%;

– Латиноамериканци – 8,1%;

– Остали – 6,8%, укључујући и – до 20.000 муслимана.

Запажа се да је ниво образовања и интелектуалног развоја код афро-американаца и латино-американаца нижи него код белаца, а често је и њихов морал у директном сукобу са правилима америчке војске. Проблеми са комплетирањем војске, тако и даље остају, и због тога Пентагон, ради прикупљања потребног броја војника, мора ићи на даље поједностављење правила пријема.

2005. године Пентагон је смањио интелектуалну границу за регруте копнене војске. Washington Profile је објавио неколико питања из стандардног теста (ASVAB), кога је морао да прође сваки нови регрут све док нису усвојена „олакшана правила“:

– „Колико је потребно аутобуса који могу да повезу 36 људи, да би се превезло 144 путника?“

– „Ако је Х + 6 = 7, колико је Х?“

– „Ако је ваш аутомобил троши превише уља, који део треба заменити?“

– „Који је материјал (понуђен је избор: гума, сребро, дрво и гвожђе) најбољи проводник струје?“

Тако тешка питања су довела кандидате до забуне и изазвала већи проценат одустајања. Сада су та питања одбачена.

Да би била носилац политичке идеје (на пример, идеје о ширењу демократије међу другим народима), особа мора имати барем елементарни ниво укупног развоја. Тај „просечни“ војник америчке војске, који је задужен за спровођење ових функција, апсолутно није у стању да разуме о чему се ради. У најбољем случају, он се руководи примитивним шаблонима размишљања. Рећи да је он способан да нешто жртвују за „идеју“ је просто смешно. То су најамници, који неразумно зарађују новац на крви других људи и који се понашају онако како су се у сва времена понашали најамници – немилосрдно и презирући животе људи. Они су у стању да се боре само ако имају бројну надмоћ и кукавички беже ако остану у мањини.

Америчка филмска индустрија годинама ствара лажну причу о „војнику Рајану“. Реалност пак каже да је амерички плаћеник подлац и кукавица и да је, захваћен страхом, спреман да пуца на све што се креће. Тако су Американци 2005. побили целу сниматељску екипу агенције Ројтерс, која се аутомобилом „сувише брзо приближавала“ њиховом контролном пункту.

Министар Панета је лицемер када овакве поступке назива „глупим детињаријама“. Ни један „лакомислени дечак“ не подиже пред објективом  ногу раскомаданог тела, ни једном дечаку не пада на памет да на бомбама и ракетама пише „Срећан Ускрс“, као што су Американци радили за Ускрс 1999. у Југославији.

Овај пример је по много чему симболичан. Написати „Срећан Ускрс“ на оруђима која наносе људима страшну смрт, може само створење са потпуно изопаченим умом. То створење је пре тога морало бити подвргнуто лоботомији. То створење, које личи на војника америчке војске, спремно је да испуни било коју монструозну наредбу у име неправде. Зато би требало веома добро разумети да зверство које шире амерички војници међу другим народима, није само последица њиховог ужасног недостатка културе – главни разлог је у томе што су то војници неправде и они не могу бити другачији.

Некада се по сличним особинама истицао Вермахт. Војници фирера су такође волели да позирају испред својих жртава. Амерички демократизатори све више и више личе на нацистичке „освајаче света.“

Превод са руског – Србски ФБРепортер