Младе жене у ирачком граду Фалуџа плаше се да рађају децу јер су искуства њихових суграђанки језива. Деца се рађају без мозга, очију, утробом изван тела, више пари удова… Фотографије ове деца су толико мучне, да је и онима са најјачим стомаком тешко да их гледају. Ирачани за ову ситуацију криве Американце који су на њима тестирали све живо.

„Током 2004. године Американци су тестирали све врсте хемикалија и експлозивних направа на нама: термобаричко оружје, бели фосфор, осиромашени уранијум… сви смо ми били њихови лабораторијски мишеви“, каже портпарол болнице у Фалуџи.

У болници кажу да не могу да понуде никакве статистике о деци рођеној с деформитетима – једноставно их је превише. Како пише новинар ипснеwс.нет-а Карлос Зурутуза, родитељи о томе не желе да говоре.

„Породице сахрањују своју новорођену децу пошто премину, без да икоме ишта кажу. За њих је то превише срамотно“, објашњава портпарол болнице Надим ал-Хадиди.

„Забележили смо 672 случаја у јануару, али знамо да их је много више“, наставља Хадиди приказујући на зиду своје канцеларије фотографије деце рођене без мозга, очију, или с утробом ван тела. Према његовим речима, родитељи суочени с тим сликама осећају нешто између срамоте и кривице.

„Они мисле да је то њихова кривица и да нешто с њима није у реду“, казао је Хадиди.

Новинар који је покренуо ову тему пише да су се у месецима после напада на Ирак 2003. године одвијале непрекидне демонстрације против окупатора, али је овај град тек 2004. доживио оно најгоре. Тако су 31. марта те године свет обишле слике раскомаданих тела четворице плаћеника из америчке плаћеничке војске Блеквотер који су висили с моста. Одговорност за то је преузела Ал Каида, а локално становништво је платило цену операцијом „Фантомски бес“.

Новинар пише да је први налет дошао у априлу 2004. године, а најгори је био у новембру исте те године. Потрага за терористима од куће до куће замењене су ноћним бомбардовањем, а како су рекли Американци, користио се бели фосфор за осветљавање мета током ноћи. Бели фосфор је према изјавама италијанских новинара био тек један од забрањених оружја које су Американци користили против цивила.

Укупан број жртава још није познат јер се многи од њих још нису били родили. Новинар тако описује случај девојчице рођене са синдромом „Денди Вокер“. Мозак јој је раздвојен на два дела и према речима доктора тешко ће преживети.

Студија коју је у јулу 2010. објавио швајцарски Међународни лист за еколошка истраживања и јавно здравство показала је да је број случајева обољења од рака, леукемије, и број мртворођенчади у Фалуџи доста већи од онога који је забележен међу преживелима после бацања атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки 1945. године. Откривено је да је пораст оболелих од леукемије 38 пута већи, док је у Јапану био 17 пута већи.

На изради студије учествовала је и Самира Алани, главни лекар у Фалуџи, а тестови који су у ту сврху спроведени у Лондону показали су висок ниво уранијума и живе у корену косе оболелих. Управо би то могао бити доказ за употребу забрањених оружја у Фалуџи.

Међународне организације позвале су и НАТО да истражи да ли је осиромашени уранијум коришћен и за време либијског рата, а ирачко Министарство здравства истраживаће деформације у окрузима Багдад, Анбар, Ти Квар, Сулеиманиа, Диала и Басра.