Сигурно сте чули да је постално уобичајно да свако ко узгаја говеда даје дохрану такозвани концентрат за бољи раст стоке. Све више узгајивача стоке у Србији даје дохрану и тиме поспешује тровању својих говеда и потенцијалних купаца који уопште незнају чиме се  хране те животиње. Имате прилику да сазнате како се хране животиње и чиме. Постоје  многи узгајивачи који незнају чиме заправо хране своје животиње ево прилике да то сазнају. 

19.04.2012. извор: vesti011

Животињско или сточно (коштано) брашно се тако зове не зато што је намењено за исхрану животиња, него зато што се прави од лешева животиња. То је „брашно“ од животиња, а не животињско брашно. Дакле, „сточно брашно“ не значи брашно за стоку, него брашно од стоке. Није ни то случајно, да је овоме брашну дато тако нејасно име. Стога само ради јасноће, у даљем тексту ћу га називати „коштано брашно“. 

Поставља се питање  да ли је оно што људи зову месо и што једу, заиста месо? Мора се признати да споља гледано заиста изгледа као месо, међутим унутра има свега другог више него меса.

Произвођачи „меса“ су годинама без сметњи власти варали народ, да би дошли до профита. Новац је био у позадини целе ове приче. Циљ је био да се створи одрасло говедо спремно за клање, у року од 6 месеци, уместо за две године. Једини начин да се то постигне, јесте да се животињи дају готови животињски протеини као храна. И заиста, говеда су нарасла за 6 месеци до величине коју нормално досегну за две године.

Говеда која су хиљадама година јела искључиво биљну храну, добијала су самлевену храну од мртвих животиња. По немачком закону, ако угине неко говедо или овца, оно не сме да се закопа нити спали. Мора да се доведе ветеринар, плати се нека такса и животиња се одвози у фабрике које мељу лешеве. Меље се заједно крв, сало, кости, све. Исто тако, ако у зоолошком врту угине крокодил или нека друга животиња, она завршава на истом месту. Сви пси и мачке које убију због болести, старости или агресивности, такође доспевају у ове фабрике. Онда се та самлевена смеса кува у огромним котловима да би се уништили микроорганизми. Кува се на температури од 121 Ц, под притиском од 3 бара, и затим прерађује. Тако се добија животињско или „коштано брашно“. 

Сви су били убеђени да је овај процес довољан да уништи све узрочнике болести из ових лешева. Ми данас знамо да то није истина. Прионе није могуће уништити ни на 1000 Ц! Говеда која су била БСЕ позитивна спалили су на 1000 Ц, а у пепелу ових животиња још увек су били активни узрочници ове болести! Дакле, кување не помаже, печење не помазе. Постоји хипотеза да висока температура ове дегенерисане прионе чини још опаснијима.

Још једна отровна бомба ЕУ која жели да сатре Српски живаљ. Пазите кад купујете месо чак и на пијаци , купујте само од проверених људи али најбоље од ваших рођака који живе на селу и хране говеда на традиционалан начин биљном храном.