1. да се о најважнијим државним питањима од значаја за све грађане одлучује непосредно демократски, а не унутар уских интересних и олигархијских група;
2. што хитније расписивање референдума о приступању ЕУ и НАТО (са забраном поновног расписивања у року од 10 година) уз обавезу свих државних институција да се стриктно придржавају и раде на примени тих одлука какве год оне биле;
3. уношење у кривични закон казнених одредби против пропагирања сецесионизма, распарчавања, издаје или окупације земље, као и о вређању достојанства земље и националне части;
4. одузимање националне фреквенције емитерима и новчано кажњавање медија за горе наведене врсте преступа;
5. увођење обавезног годишњег тестирања на дрогу за министре, посланике и одборнике, као и за све јавне службенике (укључујући и просветне и здравствене раднике);
6. обавеза НВО, медија и других организација, регистрованих у Србији, да свако финансирање из иностранства посебно назначе на сајту, у емисијама или у штампаном издању, са навођењем износа и називом финансијера;
7. стриктни реципроцитет у економским и политичким односима са земљама у окружењу у којима постоји неравноправан и непријатељски третман српске робе и капитала, као што је случај у Хрватској и Словенији;
8. смањење броја посланика и поделу Србије на 150 изборних јединица, у којима се бира посланик са именом и презименом, као представник грађана, а не странака; примену истог принципа и на одборнике у скупштинама општина; могућност смене посланика и пре истека мандата;
9. укидање обавезних, бесмислених и понижавајућих „женских квота“ у свим телима и институцијама, или, пак, увођење сличних обавезних квота и за друге категорије;
10. поништавање неуставних и „државоликих“ (грб, застава, „главни град“) одредби Статута АП Војводине и доношење новог документа који не би садржавао елементе нестабилности, дуплирања надлежности и увећања бирократије;
11. „дебеоградизација“ власти која не би ишла на уштрб државног јединства; измештање појединих институција и министарстава у регионалне центре ван Београда;
12. хитно оснивање Српске развојне банке, о чему се годинама говори, али што се непрестано опструира од стране страног банкарског лобија који на тај начин исисава ионако недостајућа средства из српске државе и привреде;
13. апсолутни нагласак на производни сектор, а посебно на пољопривреду и прехрамбену индустрију као годинама запостављену, а највећу развојну шансу; већу оријентацију на исток, нарочито на за нас отворено и компатибилно тржиште бившег СССР и земаља Средњег и Блиског истока;
14. увођење „кризног“ пореза на профите страних банака и осигуравајућих друштава;
15. обавеза послодавца да раднику којег отпушта као технолошки вишак исплати отпремнину у висини двогодишње радникове плате;
16. фиксно везивање пензија за раст плата у државној управи и обрнуто;
17. обавезна стерилизација за силоватеље у поврату; отварање дебате о поновном увођењу смртне казне за најтеже и посебно окрутне злочине;
18. забрана хомосексуалне пропаганде и промоције међу малолетним лицима;
19. обавезно коришћење ћирилице као уставом прописаног писма у свим облицима јавне комуникације (осим за националне мањине);
20. обавезна основна војна обука у трајању од три до шест месеци.
Желите ли да постанете посланик?
19. јануар 2012. године / 18:28 / саопштење / Председништво
Ниједан од понуђених одговора (НОПО) је, новембарском одлуком Главног одбора, отворио изборну листу [?] за све људе који желе да створе бољи политички поредак и брзо граде темељ за здраву економију.
Знајући да се појмови „бачени глас“ и „пропали глас“ неретко користе као страшила за бираче, пре свега осталог, овде отклањамо сумњу да би наша листа могла да остане испод цензуса. По закону, за НОПО важи природни изборни праг (0,4%, а не 5%) [?], што је око 16.000 гласова [?].
У наставку ћемо размотрити поводе за објављену одлуку, образложићемо наш приступ изборима и предложићемо „договор бирача“.
Од „обичних људи“ се очекује да, погнутих глава, гласају за „мање зло“, да поништавају гласачке листиће или бар да заобилазе бирачка места.
Aко не желимо да гласамо ни за какво зло, ако желимо да их казнимо и ако се активно супротстављамо „политичком картелу“, пропагандом и законом покушавају да нас присиле да останемо посматрачи (опширно о ЗПС-у).
За савремену елиту не постоји ништа опасније од свесних, савесних и разборитих бирача, који су одлучили да се удруже ради остваривања заједничких циљева.
Зато је Главни одбор одложио идеолошку борбу. Затим је, током јануарске скупштине кандидата, усвојена платформа иза које могу да стану скоро сви добронамерни људи.
Одлуком Главног одбора се готово сваком бирачу пружа прилика да, без икаквог „прљања руку“, као народни посланик са једне отворене изборне листе [?], утиче на развој државе.
Договор незадовољних бирача
Ако се ми, већина, бирачи незадовољни радом свих политичких странака заступљених у Народној скупштини, будемо договорили да испунимо све четири тачке овог договора, исход ће бити убедљива победа на следећим парламентарним изборима.
- Искористићемо бирачко право.
Бојкот је једини поуздани рецепт да све остане исто. Са становишта права, негласањем одобравамо исход избора. У пракси, исто важи и за поништавање гласачких листића. - Нећемо гласати за „нуђене одговоре“.
Не смемо да се полакомимо и да гласамо за „мање зло“. Због свега што су нам приредили, заслужили су оштру казну. А ако их не будемо сада казнили, кад ћемо? За четири године? - Гласаћемо за промену политичког система.
Платформа коју овде заступамо почива на промени изборног система и чишћењу администрације од нагомиланих партијских војника. Следећи избори, по новом систему, биће расписани почетком следеће године. - Вероваћемо у победу већине.
Имамо здраве темеље. Бројнији смо. Разум је на нашој страни. Медији нису, али ми сâми можемо да ширимо вест.
Много нас је више него што се мисли
НОПО врши испитивање јавног мњења на друштвеној мрежи Фејсбук, и то са, за сада, нешто више од 16.000 испитаника. Познате агенције најчешће користе узорке који се крећу између 900 и 1.500 испитаника.
Јасно је да ово наше истраживање није меродавно као показатељ тренутног односа снага, јер гласају искључиво корисници Фејсбука, унапред је познато колико гласова су листе добиле, упитник је затворен, странке усмеравају своје чланове на упитник… Ипак, преглед оваквог испитивања грубо слика тренутни домет нашег подухвата.

Број уписаних помоћу доњег обрасца је 19.633.
Да бисмо се учврстили, треба да се окупимо. Прво све у Србији треба да обавестимо да НОПО постоји, да је наша странка отворила изборну листу, а по ширењу те прве вести, кроз тада већ разгранату мрежу, образложићемоизборне циљеве.
О начинима да допринесете ширењу вести о овом подухвату, више можете да сазнате на страни Разглас. Ако имате питања или предлоге, пишите нам.
А ако желите да постанете посланик, молимо Вас да проучите правилник.
Овде се можете информисати о начину и местима где можете да потпишете изјаву.
Категорије:Љиљана Татић, ДРУШТВО, Други пишу, Избори, будућност















У чему је разлика између програма и НОПО? Ако је нема, зашто је НОПО уопште основан?
Мислим да сам гледао једну емисију (ако се не варам на ТВ Нови сад?) где се појављује младић за кога је водитељка рекла да је члан НОПО. Оно што сам чуо, ни мало ми се није свидело. Чак шта више, није имало везе са програмом који је овде изнесен…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
„У чему је разлика између програма ДВЕРИ и НОПО?“ Извињавам се, у брзини писања заборавио сам („испустио“) врло битну реч тако да је реченица изгубила смисао.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
zanimljiva emisija o konceptu izbora neposrednim učešćem građana po sistemu direktne demokratije to jest neposrednog prijavljivanja i kontrole putem interneta. Proces glasanja i rangiranje rešenja daje mogućnost svakom učesniku da se opredeli šta su mu prioriteti prilikom izbora. Vredi barem poslušati emisiju, za početak :))
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Поштовани г. Вукадиновићу, морам да признам да ми је и поред неког скромног искуства много тога остало нејасно у Вашој опсервацији могућности извлачења Србије из агоније у коју нас је гурнуо издајнички режим. Свих двадесет тачака које сте објавили су у потпуности обухваћене нашим програмским опредељењем који је много свеобухватнији од наведених 20 тачака. Пречесто је коришћена реч треба, не и како. Да се не би схватило да не подржавамо Ваш став и изнети (скромни) програм, молио бих Вас да нас контактирате ради непосредног разговора на ту тему. С поштовањем, Никола Алексић
Свиђа ми сеСвиђа ми се