Ј У Д А

У земљаној кући првога Себра,
Недовршена идеја Божјих руку,
Неверног испод Адамовог ребра,
Родила Српкиња у јауку …

Одгајала га реч која гори,
Смисао ватре у хладној глави,
Струна гусала која говори,
Пастир љубави с круном на глави…

Крст се указа с плаветног свода,
Источној звезди путе да прти,
Издајник између питомих вода,
Одабра путеве вечите смрти.

Ни Светац сузом с иконостаса,
Ни Мошти Свете што разум буде,
ни исихасти пророчког гласа,
Јуду не могу да пробуде.

Неслога српска у мутној води,
Због сребрника душу продаде,
У сваком веку по једног роди,
Да пише нове српске баладе.

Миодраг Томић СТУБЛИНСКИ

(Свака сличност са лидерима ПРЕОКРЕТА
и СРПСКЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ је случајна)