Оставка

Пише Михаило Меденица

08. 04. 2012, Пресс

Председник републике Борис Тадић поднео је оставку. Сунце је зашло раније него иначе, нема више разлога да сија. Месец одбија да изађе – чему ноћна ведрина када је Борис Љубов Тадић поднео оставку. Звезде у депресији, сијају смањеним интензитетом поштујући законски минимум рада – најављују протестно окупљање на европској застави владајуће коалиције…

Фризер Славице Ђукић Дејановић потврдио да ће прва дама парламента расписати председничке изборе – најавила му је ванредно фенирање и затражила в.д. фризуру коју су интензивно увежбавали.

Према незваничним информацијама – теле које је председник у оставци мазио у рекламном споту запало у депресију. Престало је весело да муче одмах по објављивању вести о оставци. Одбија виме, одбија чак и газдину руку тврдећи да после председникове ниједна не милује тако нежно и обећавајуће.

Мајка крава проклиње опозицију и тражи да се Лепом унапред призна изборна победа, иначе ће престати са испоруком млека за капућино посланичким клубовима.

Земља коју је председник такође благосиљао својим додиром у још једном од „бомбоњера-спотова“ одбија да буде преорана, не желећи да рађа уколико у некој од наредних краткометражних бравура Б. Т. Лепи не буде тај који ће у брател мајици, мишићавом руком жњети снопље брже од комбајна, док се жито у његовој руци претвара у брашно, а већ у следећем кадру и у хлеб. Један хлеб којим ће нахранити стотине гладних…

Једнако лоше вести стижу и из кокошињца у који је председник зашао током фебруарских минуса и готово плачним гласом упитао домаћина: „Јел’кокама хладно?!“

То питање, људско, саосећајно, из чистог детињег срца било је довољно да кокама буде топлије, давши им снагу да прегурају студене дане преко нејаких крилца и батачића, верујући у „Европски корак – добро за све“, макар тај корак водио само до лонца с кључалом водом и запршком…

– Данас нам је хладно, хладније него тог проклетог фебруара, али око срца! Можда су нам мозгови мали, пилећи, али су нам срца велика ко „његова“ обећања, али око њих је сада хладно и мрачно, као у „аудију“ Мирка Цветковића,који је возач паркирао у гаражи и отишао кући, заборавивши овог несрећника на задњем седишту – наглашавају коке у заједничком саопштењу, којима су се у протесту придружили и петлови починивши масовно самоубиство скоком у супе.

– Планирамо радикализацију протеста, престаћемо да сносимо јаја, па нека та проклета и халапљива опозиција да народу своја за Васкрс, ми нећемо! Само је Борис знао лепо, филигрански да фарба народ ко ускршње јаје, а власт умешно да га туца у шотку и главу… – закључују коке, однедавно неносиље.

Да не тугује само село, већ и град, сведочи случај анонимне Београђанке (име познато редакцији – Ј. Триван) која се демонстративно везала за предње лево копито коња споменика кнезу Михаилу и најавила да неће престати са пућењем уста и говорењем бесмислица уколико РИК одмах не прогласи победу Бориса Тадића, а њена мудрост да на Ђурђевдан бирамо „између рата и мира“ не уђе у уџбенике за историју, урологију и психијатрију.

Међутим, можда и најрадикалнији случај јесте потез суграђанина Д. Ш. Шулета, који је пригрлио цев тенка и загризао њен почетак, илити крај, безуспешно повлачећи канапче које је привезао за окидач…

– Тај не ради, господине, молимо пређите на следећи, али нисмо сигурни ни да тај ради. Можда је најбоље да покушате са неким од борбених авиона, гураћемо док неки не упали… – апеловали су представници невладине организације „Нешто као војска“ на очајника, али узалуд, као коала се окачио на цев и не пушта.

Како сазнајемо, подршци председнику придружиле су се и некадашње бебе, данас момчићи и девојчурци на прагу пубертета, захвални што се изборио за укидање ПДВ-а на опрему за новорођенчад, не сматрајући то тек предизборним маркетингом, већ одлуком која је годинама сазревала, баш као и добро вино: „Иако смо изашли из пелена и превазишли кашице које су наше родитеље довели до банкрота, захвални смо због генерација које долазе, све и да ПДВ буде враћен одмах после избора! Волели бисмо да се и пелене за одрасле растерете намета, јер није у реду да посланици издвајају чак трећину својих примања за њих, а судећи по свему и следећем сазиву ће требати значајне количине. Сматрамо да се и храна за посланике мора третирати као опрема за бебе, виски нарочито, многи су на њему као на дохрани, а уверили смо се да заостају у развитку. Менталном, нарочито!“

Остаје да сачекамо и видимо хоће ли се сунце сутра одобровољити и изаћи?

Можда, ако се Лепи загледа у њега и брижно упита: „Јел’ ти вруће?“