НОЋ

М. Новаковић

Вечери неке дође ми вино,

И ја дођем њему,

Све крене тако питко и фино,

И почнемо нову тему…

Јутра неког дође ми туга,

И ја јој напишем тужан стих,

Душу моју опустоши куга,

И усне моје ућуте, а тако бих…

Седмице прођу и вечери замру,

И пријатељи моји дођу и оду,

Цветови у грудима мојим умру,

И пробудим се на пустоме броду…

 Године утихну и нечујно увену,

И душа моја буде пуста и гола,

А ја нађем себе волећи исту жену,

И ноћ ми дође тако тиха и без бола…

——————————————