Избори, бити или не бити. Опстати или нестати. Постати Европљанин, или Србин остати. Сачувати достојанство и понос, или прихватити новог суседа на југу републике и ускоро још једног новог ту на северном прагу престонице.

03.04.2012. Извор: Правда

misa-vacic-foto-m-milankovic

Све су то питања која нам се као друштву намећу пред 6. мај. Свакако уз ове теме, незаобилазна је и успети да се преживи, прехранити породицу и одбрана срећа својих најближих. Насупрот томе стоје велике и безобзирне рекламне поруке политичара који што са билборда, што са ТВ екрана насрћу на мисли обичног малог, али надасве слободног човека. Јер управо у нама, слободним људима, лежи судбина свих тих политичара, политиканата и самог режима. Систем је такав да ти четири године раде шта хоће и онда једног дана они зависе од тебе, да би ти опет наредне четири године радили шта год хоће, како хоће и увек у њиховом само интересу. И тако, од 5. октобра сви грађани Србије су таоци више интересних група оличених у ДС, СПС, ЛДП, ЛСВ, УРС(Г17), СДУ, ПУПС… Како жањеш тако сејеш, а српски народ ће 6. маја посејати семе чији плодови ће се брати и у њима уживати наредне четири године. Тога дана све зависи од људи, тога дана је најбоља прилика да се коначно каже збогом заувек свим режимским паразитима, тајкунским послушницима и марионетама иностраних интереса. Тога дана Србија има прилику да се избори да над њом засија сунце слободе.

Јер пад овог режима у сваком погледу је победа слободе и љубави народа према сопственој отаџбини, наспрам израбљивачког слугеранства туђим не народним интересима, уништавању државе и покоравању противприродном поретку. Како би се власт сачувала, покушава све, те стога и даље је несигурно да ли ће избори бити одржани на простору јужне српске покрајине, да ли ће гласати грађани Србије и у срцу Србије. Политиком коју води власт зна да ће на том простору народ гласати сто одсто за партије опозиције, и зато би више него било шта друго желели да се тих 100.000 гласова не уврсти у коначни резултат изборне рачунице. Уз то иде и удовољавање спољним господарима, који већ тај неодвојиви део наше отаџбине виде више као суседа Србије, и стога званичном Београду могу озбиљно замерити како то „европска Србија“ нарушава суверенитет и уставни поредак својих суседа, одржавањем избора ван својих граница, и ремети мир и стабилност региона, чији је пут без алтернативе само у ЕУ, где баш те и такве границе не постоје.

Зато моја лична препорука грађанима је да 6. маја изађу на изборе и гласају према сопственом нахођењу, али нека их не воде у одлуци предизборне поруке и обећања, већ дела која стоје иза људи који су кандидати. Нека коначно слободни људи збаце окове које нам је однарођена политичка елита силом и преваром наметнула. Нека знају да ипак од обичног човека све зависи. Тог дана они ће стрепети, и треба да стрепе због живота какав нам као грађанима Републике Србије пружају. И зато сам више него уверен да на Ђурђевдан народ бира слободу Србије, а у заборав шаље све малограђане који су умислили да су срасли са својим фотељама.

Конкретно за општину у којој живим и где гласам, сигуран сам, показаће се да Нови Београд зна!

Аутор је портпарол СНП „1389″