У мају ће се навршити две године како радници Заставе ПЕС у Сурдулици штрајкују због неисплаћивања плата и лоше приватизације којом је та фабрика електромотора практично уништена. Застава ПЕС, некада део групе Црвена застава, продата је у децембру 2007. београдској фирми RS United Partners Group чији су сувласници Андреј Димитријевић из Београда (49%) и Рус Сергеј Киштимов (51%) за нешто више од 87 милиона динара. Осим сурдуличке фабрике, Застава ПЕС има и фабрику на Власини, као и одмаралиште крај Власинског језера, што је непосредно по приватизацији изазвало спекулације да је управо ова имовина, а не потенцијал за производњу, циљ нових власника.

„Одмах након приватизације некако смо и радили, јер је било доста затеченог репроматеријала и делова, међутим убрзо смо почели да наилазимо на огромне проблеме. Сваког дана бивало је све теже. Купци капитала нису исказали вољу да фирма ради. Плате нисмо примали и по седам месеци. Вршен је стални притисак на запослене да морају да узму своје радничке књижице и оду. Послодавци нису исплаћивали превоз, плате смањили од августа 2009. на минималац, натерали су нас да потпишемо нове уговоре о раду са надокнадом за топли оброк од 100 динара месечно и истим толиким регресом“, наводе штрајкачи у писму јавности.  Три године после продаје, у новембру 2010. Агенција за приватизацију раскинула је уговор о продаји „због непоштовања обавеза у делу социјалног програма и одржавања континуитета производње“. Међутим, само месец дана касније умешала се Влада Србије наложивши Министарству економије и регионалног развоја да „преиспита целисходност решења“ Агенције за приватизацију. Тиме је потврђена сумња штрајкача да иза Димитријевића и Киштимова стоје утицајни политичари. (Решење Владе потписао је Ивица Дачић, а занимљиво је да су поновном отварању фабрике у мају 2008. присуствовали амбасадор Русије Александар Конузин, тадашњи заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић и директор Симпа Драган Томић.)

Агенција је – на основу решења Владе – у фебруару 2011. склопила анекс уговора са старим купцима уз обавезну контролу пословања, у складу са новим бизнис планом купаца за период 2011-2014. Наложено је купцима да успоставе производњу од 1. марта, а да оним радницима који не буду ангажовани обезбеди социјални програм. Пошто производња није покренута, Министарство економије даје нови рок (1. јун), па онда још један (15. септембар)…  Власници су штрајкачима 1. марта 2011. забранили улазак у фабрички круг, али они настављају протест испред капије. Потом сви добијају отказе због „нелегалног штрајка“, али суд утврђује да је штрајк вођен у законским оквирима.  „Жао нам је што имамо у остваривању својих права за противнике неке умешане из самог државног врха. Зато нам и иде тако споро и тако тешко. Наш је циљ да се политика избаци из фирми. Добро је познато шта је све рађено и шта се и даље ради а у ствари све се ради да се пролонгира, да се чека, да се не решава, да се реши само по себи… Но мора се коначно решити“, поручују штрајкачи.

http://pistaljka.rs/home/read/201