Бирачка места у иностранству неће бити отворена уколико се за гласање не пријави најмање 100 бирача! Ово предвиђа Закон о избору за народне посланике и пођеднако се односи како на бирачка места у Србији, тако и на она у иностранству.

Све компликованији избори у расејању: Гласање у Конзулату у Немачкој

30. 03. 2012. Вести
– То није ништа ново, то је опште законско правило које прецизира да бирачко место не може бити отворено ако на бирачком списку има мање од 100 уписаних бирача док је максималан број уписаних 2.500 – појашњава за „Вести“ председник Републичке изборне комисије Предраг Гргић.

У условима новог обавезног пријављивања за гласање српских држављана у иностранству, ако уопште желе да остваре право на гласање ван Србије, ова одредба ће додатно отежати гласачки процес у дијаспори и утицати да се ионако невелик број гласача смањи.

Група на Фејсбуку

Бостонска група је формирала и групу на Фејсбуку која има близу 700 чланова и пласирала је разне информације које се односе на посматраче са биралишта у иностранству.
Посматрачи који су о трошку државе допутовали из Србије понекад су били бројнији од изашлих гласача!

За посматраче 1,5 милиона евра

Посматрачи који су пратили изборе у иностранству пре четири године коштали су државу Србију чак 1,5 милиона евра! Ова позамашна сума покривала је путне трошкове, смештај и дневнице за 1.630 посматрача, колико их је послато из Србије на биралишта у иностранству. Гласало се у 38 земаља на 77 бирачких места, па се дешавало да је, рецимо, у Кини 30 посматрача надгледало гласање 46 бирача! У Сан Франциску је гласало 90 људи, а посматрача је било 20, док је у Лисабону 60 бирача контролисало њих 12.
С друге стране, наши људи у расејању су огорчени што су на претходним изборима имали прилике да се увере како су из Србије у великом броју пристизали посматрачи који су државу коштали великих пара. Држава је, ипак, од предстојећих избора 6. маја, решила да стане у крај овом „изборном туризму“, како га назива председник Републичке изборне комисије Предраг Гргић.

– Држава више неће плаћати њихове путне трошкове и хотелске рачуне, али странка може на биралиште да стави свог човека од поверења и РИК ће му платити дневницу по стандардима земље у којој се обавља гласање. Ако је то бирачко место, рецимо, у ДКП у Паризу, онда ће дневница бити у висини која важи за Француску. Дакле, неће се посматрачи слати туристички из Београда, па да држава сноси трошкове авиопревоза, хотела, визирања пасоша и шта је већ све следовало. Показало се да су то била туристичка путовања која су губила смисао наџора и претварала се у туристичке туре – објашњава за „Вести“ Предраг Гргић.

-То значи да се политичким странкама, учесницима на предстојећим изборима, највише исплати да за посматрача ангажују неког српског држављанина који већ живи у конкретном граду у иностранству где ће се гласати. У супротном, мораће да се изложи неупоредиво већем трошку, а ионако све странке јавно тврде да су кратке с парама.

– Ако хоће неког из Србије да пошаље за посматрача на биралишту у иностранству, онда ће странка сама морати да сноси његове трошкове, осим дневнице – додаје први човек РИК-а.

У појединим земљама, српски држављани су се већ добровољно огласили да су спремни бесплатно да обављају улогу посматрача, као што је такозвана Бостонска група.

„Желимо да држава Србија престане да троши новац грађана на непотребно слање страначких чланова и родбине у куповину и туризам. Грађани Србије у иностранству су сасвим способни да изврше дужности чланова бирачких одбора. Позивамо надлежна тела да у сарадњи са представништвима државе Србије и грађанима који живе у иностранству уштеде новац пореских обвезника и преусмере га тамо где је потребан. Спремни смо да бесплатно учествујемо у организацији избора и њиховом спровођењу. Молимо власти да не понављају грешку с прошлих избора.“, пише у прогласу Бостонске групе, групе исељеника из овог америчког града, великих противника „изборног туризма“.

Велика шанса за „мале“

Истраживања Бостонске групе, али и искуства до којих су дошли у РИК-у, говоре о томе да највеће политичке странке нису биле и најзаступљеније у коришћењу права да шаљу посматраче на биралиштва ван границе. Радиле су ту пријатељске и рођачке везе, а путници нису морали да буду ни партијски чланови.
– Интересантно је да велике странке уопште нису то право користиле, већ оне мање, које касније нису успеле ни да уђу парламент – додаје председник РИК-а Предраг Гргић.