Честити људи црвене пред прецима и потомством – доживели су потпуно извитоперење једне од дичних карактеристика нације којој припадају

09.03.2012. Нови Стандард

Да су Срби државотворан народ, не треба доказивати. То су нам у прошлости признавали и пријатељи и они који су по сваку цену желели да нам сруше државу. Данас се чини да смо се преиграли у тој улози и уживели се стално понављајући ту чињеницу. Не схватајући сам појам и његову дубоку суштину, данашња политичка елита, потпуно одрођена од сопственог народа, историје, традиције, нема свест да сасвим природно испред сваке од наведених речи пасује епитет европски. Треба доказати да су Срби европскији народ од самих Срба.

За потврђивање овог парадокса пружила се изванредна прилика током прошле недеље, када је требало купити неперсонализовану картицу, која се оверава једном у три месеца у Бриселу. Цена за вађење картице је била баснословно скупа, али шта је то наспрам тежње за доказивањем и чињеницом да је важност картице вишедеценијска.

СВАКА НОВА ОВЕРА

У петак имамо картицу у рукама, чврсто је држимо, машемо њом, испијамо чаше шампањца у то име. На том таласу моћи ћемо да пловимо између Сциле и Харидбе унутарполитичког мора, играмо предизборне утакмице, правимо слетове. Шта ће бити када дође време да се она допуни, до сада нико није дао одговор.

Чиме Србија још може да плати валидност картице? На тржиште је већ изнета примамљива понуда. Цена је саопштена директно и јасно: тзв. паралелне институције морају бити протеране са севера Косова. Као имаоцима картице, признајем, није лако одолети понуди. Када је већ у руци, грех би био да је не користимо јер смо се за њу годинама борили и славно изборили.

Свака нова овера коштаће по део српске државности, ма колико она мало била присутна на Косову и Метохији. Коначни циљ је свима јасан и Албанцима и спонзорима независности. Да ли је јасна и нама? Да ли умемо да сабирамо или само да одузимамо? Да ли у данашњој еуфорији има места за тако глупаве мисли какве су – шта ће бити сутра или кроз неколико месеци. Зашто се увек нађе неко да нам поквари славље када смо на највишем цивилизацијском степену до сада?

ИДЕЈА ИЗ ДУШАНОВОГ ПРИЗРЕНА

Психолози нису адекватни стручњаци у тумачењу тога, морамо у помоћ позвати офтамологе. Вид је оштар до Ђурђевдана, али већ дан након тога почиње да се мути. Данас немамо Домановића, а ваљало би га изнова читати. Болест кратковидости је изгледа код нас наследна а ген и даље наставља да мутира. И какве су последице тог обољења које је у прогресији?

Две деценије пре периода најплодоноснијег рада Радоја Домановића јавља се идеја која не само да је још увек жива већ је у пуном замаху. Патетично речено, идеја је рођена у царском граду, у Душановом Призрену. Патетично, али истинито. Срби се данас могу на прсте једне руке избројати у њему. А и кога брига када се сваког тренутка очекује долазак модерне штафете из Брисела. Као да нам је тај фалусни симбол из прошлости потпуно избио очи које су све слабије виделе. Више није важно гледати га, већ га чврсто држати у рукама.

Друга или боље рећи „дрога Србија“, названа тако по конзументима исте међу њеним припадницима – данас ликује. Честити људи црвене пред прецима и потомством. Доживели су потпуно извитоперење једне од дичних карактеристика нације којој припадају. Срби су још једанпут показали да су државотворан народ. Али преламање светлости у оку је изазвао исту реакцију и у мозгу. Срби су једним потписом, једним добијеним статусом започели изградњу још једне државе планиране готово пре век и по – Велике Албаније.