Већ месец дана, одвија се борба за спас коња на Власини који на тим просторима слободно живе више од 30 година. Цела Србија учествовала је у прехрани ових дивних животиња иако они формално не постоје. До пре неколико дана на снази је било ванредно стање. Сада када оно више није на снази, политичари ћуте како не би изгубили поене у предизборној кампањи, а „контраверзни бизнисмени“ се појављују као власници тих коња и прете на свим нивоима. Инспекција још увек није изашла на терен .
05.03.2012. ФБ белешка Данијела Вујошевић

Већ неколико недеља разни медији су објављивали апел Ловачког удружења „Врла“ из Сурдулице. И поред свих апела, да није било групе на Facebook-у која се самоорганизовала да помогне, ни једна донација не би можда стигла на ову адресу, а коњи који су се борили између изгладнелих вукова и снежних непогода, без хране, у дивљини, не би преживели. И цела ова акција завршила би се управо овде. Хуманост би превладала, сви би били срећни међутим, како то обично и бива у Србији, земљи међ’ шљивама, где год загребеш истрчи нека афера..

Није прошло недељу дана од прикупљања пара, а „власник“ коња са Власине, дотични госп. Јагош Дакић, власник ергеле у Бечмену, појавио се у јутарњем програму РТС са човеком из министарства, ветеринаром, који поред тога што је тврдио да дивљи коњи не постоје, слаткоречиво је описао како се он стара и брине о њима, уз позадински лепршав прилог и још бајније слике. Иако је први део ове изјаве потпуно тачан, јер да, коњи као дивљи формално НИГДЕ У ЗАКОНУ НЕ ПОСТОЈЕ, позадина бриге о њима, о којима су иако нису морали бринули само ловци из ЛУ „Врла“, је гнусна лаж а спрега власти и оваквих појединаца који плаћају порез а крше закон, на очиглед свих у најгледанијем јутарњем програму окренула је причу у неком другом смеру.

Јагош Дакић, уредни платиша пореза, велики љубитељ коња који је пре пар година од Министарства пољопривреде добио велику суму новца као субвенцију у очувању аутохтоне расе коња, потпуно спонтано се усудио и након овога да у Политици објави чланак (http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Konji-zaboravljeni-od-svih.lt.html) у коме душебрижнички изјављује:“Нисам могао више, нисам имао одакле. Морао сам у пролеће прошле године да одведем 150 грла на Власину и пустим их у природу. Док су постојале субвенције постојале су и могућности да их издржавам. На кланице нисам ни помишљао. Мислио сам да је и ово привремено решење, да ће влада да се предомисли, али… Стално мислим на њих. Кад сам чуо да су два коња угинула за време ових снегова, верујте ми, као гром да ме је погодио“

Као гром да нас је погодио, све у групи Дивљи коњи на Власини. Били смо шокирани да је цела прича о хуманости добила призвук афере. Циљ је био да се коњи спашавају од снега и вукова, а не од кланице и коњске мафије !?!

Пре неких 10-так година, сличан случај десио се на Сувој планини а медијски нико није пропратио причу. Званично “убоги чобанин” а суштински неки “бизнисмен” са ергелом у позадини, организовали су истребљење коња на Сувој планини који су тамо постојали дуже од 200 година. Пошто је био приведен прост човек, који је одмах све признао, сиротиња, чобанин, цела прича је остала у сенци, учесници су прошли некажњено (или са јако малом казном, може се проверити) а коњи су нестали..

Оно што су чињенице око коња на Власини, јесте следеће:

Постоји неколико крда коња који слободно тамо живе дуже од било какве ергеле, преко 20 – 30 година, а који су изложени патњи услед небриге друштва и због одсуства јасне правне регулативе препуштени на милост и немилост свакоме. Једино су се ловци ис ЛУ „Врла“ уз добробит људи широм Србије заиста бринули о њима до сада. Правна држава са својим институцијама и владавином закона до сада није урадила ништа. Инспекција није изашла на терен да провери да ли су коњи власнички или не. А пре два дана је још једно ждребе пронађено мртво.

Ми смо у групи молили, апеловали, сакупљали новац да се коњи нахране и спасу, да преживе и не буду изгладнели, били смо спремни да пишемо петицију Заводу за заштиту природе Србије и Влади Србиије да изађе у сусрет и заштите ову врсту коња иако је доместикована, а онда се ођедном појавио “предузетник” са тврдњом да су коњи његови, да имају све папире а да уз помоћ државе коњи завршавају на кланици, да се од њих праве кобасице и продаје месо. Ниједан апел инспекцији није уродио плодом а госп. Јагош се преко ноћи створио у општини Сурдулица и уз помоћ локалних државних чиновника и функционера као и приватних претњи покренуо “хајку на коње” а ловцима везао руке да их и даље хране.
(http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/Srbija+danas/1056008/Spasavanje+vlasinskih+konja.html)

И још једном очајнички апелујемо на све – од медија, преко етичког комитета ВКС, до функционера у високим институцијама, љубитеља природе, да не дозволимо да све ово прође незапажено и да се овим дивним доместикованим врстама коња помогне и пружи заштита.

У тренуцима када нам је и више него потребно доказивање европских вредности, а одсуство владавине права је на примеру ових коња попримило размере шпекулција и инсинуација, са јасним примерима о уништењу природног блага на Власини које је и више него туристичка атракција Пчињског краја, Молимо Вас да извршите притисак на надлежне институције, инспекцију, Министарство пољопривреде, Завод за заштиту природе Србије, да испитају ствари, покрену процедуру око утврђивања власника.

Уколико власник постоји, да га пријаве полицији и проследе случај јавном тужиоцу по Закону о добробити животиња. Уколико не постоји, да апелују на надлежне институције да ове коње уврсте у ред заштићених врста.

Немоћни смо, јер коњ није на списку угрожених врста, а Ловци су због претњи спречени да их до даљњег прихрањују. О злослутном предказању шта ће се десити са коњима на Власини ако држава не предузме ништа, не смемо ни да мислимо.

Унапред захвални.
Facebook група: Дивљи коњи на Власини https://www.facebook.com/groups/321251111258816/