Све је ближи дан када ће се и званично да распишу избори. Сигурно парламентарни и локални, а можда и председнички. И тада почиње финална трка. Штабови почињу да пребројавају „сигурне гласове“. За сад, скоро да нема страначког одбора на локалу који није уверен у своју снагу и успех на изборима.

05.06.2012. извор: БКТВ

Али, што избори буду ближи, сплашњаваће и самопоуздање, а поготово надменост са којом се разговарало са онима на које се рачуна да иду „заједно“, али им се нуде одборничка или посланичка места у другој половини листе. А то, преведено на последице новог закона, по коме се мандат додељује по редоследу, а не по одлуци врха странака, практично значи: ми вас ценимо, ви сте нам одиста потребно, али – мандате ћемо поделити међусобно!

Вековно искуство изборних кампања је и јасна оријенатација на одређене социјалне групе. Неке странке су већ саопштиле да су формирале посебне тимове за одређене групације. Рецимо, за мала и средња предузећа. Или тачније речено – за предузетнике и запослене у том делу производње, промета или услуга.

А гладни? Где су они?

Званично је „процурео“ податак да је 700.000 људи који тренутно живи испод границе минимума егзистенције. Од тога само 215.000 примају било какаву социјалну помоћ. Народне кухиње једва да ће издржати до Ђурђевдана.

Дакле, они сада живе са празном „потрошачком корпом“, коју званична статистика немилосрдно празни пред свако званично објављивање. Сили их закон живота. Све је више оних за које ни статистика, ни ова власт – немају уопште било какво рационално објашњење како су ти људи уопште живи

Јер, граница егзистенције је – 8.500 динара примања?! Ко успева од тога да преживи је за ону рубрику „веровали или не“! Ако бисмо се бавили алхемијом и веровали у званичну статистику, управо је ових дана речено да са просечном српском зарадом може да се купи 400 јаја. И када се употребе само основне математичке радње, то значи да једна четворочлана породица, чак и запосленог, од просечне плате сваког члана домаћинства може дневно да се богато угости са по 3,3 јаја. Без хлеба, без струје и воде, без станарине. Бесмислено је да вређате те људе измишљајући луксузе као што је, на пример, млеко за дете!

За оне који и даље тврде да Србија у стандарду није додирнула дно – ово је оптужујућа статистика.

За оне који мисле да ће и овог пута „намаћи“ потребан број гласова „купујући“ их – рачуница је застрашујућа. Нека је глас само по 10 евра – ето трошка из државних јасла, јер други на то не могу да рачунају, само за ову јадну и бедну социјалну групацију од 7 милиона евра!

Нека су нам срећни будући избори.

Мирко Стаменковић