КРИВ САМ ШТО САМ СРБИН

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Песник Рајица Марковић

Ја, Радован Живановић из Крагујевца, Рођен на Ваведење Пресвете Богородице 1939. године. Одоворно изјављујем пред Страшним судом: Крив сам: што се зовем Радован, Што сам жив и што сам Србин Што Њих има хиљаду а ја сам сам Што ми чукундед представи душу с турског коца Прадеда паде од бугарског бајонета А деду Хрват из Сиска уби Крив сам што ме сећање служи и што то знам.

Крив сам што ми оца на вешала дигоше Немци и обесише У Крагујевцу код Бојаџића млина За време другог светског рата и Адолфа канцелара А имао је двадесет седам година, ни дан више Крив сам што имам четри ћерке и једног сина И што верујем у Христа бесмртног цара..

Крив сам што ми у грудима куца срце топло, живо Што њиме живим, волим и праштам, не трајем трговином Крив сам што сећањем предвиђам, оптужен за око урокљиво Што славим славу и колач преливам вином.

Крив сам што на шамар добијен образ окренем други На трећи напуним пушку и браним људску част Крив сам што по цичи зими кад су часови тмуше дуги Марићевића јаругу сањам а на њу с неба силази власт.

Крив сам што су ми Држава и Црква на земљи и на небу Озидане каменом и душама светим Крив што намерника сваког огрејах на топлом хлебу Крив што заборавих да злу треба да се светим.

ПОМАЗАНИК

Да је Давид Свети био Нашег књаза бледа слика Цара копљем би пробио Саула помазаника.

Не даде му верност Божа Царској сили наудити Залуд царе копља ножа Не могу те ја убити.

У руке ми Бог те даде Сам ти ножем скут засекох Да пожелех глава паде Помазана, ал Не! рекох.

Круну Богом обећану Пре времена не хтех стећи Твоја глава другим пану Ожалих те у несрећи .

Наш Велики Милошица Не беше та рајска тица Он земаљских страсти слуга Уби кума, Божјег друга.

Још касапе унајмљује Помазану главу деру Татарину наређује Кас у Стамбол љутом зверу.

Да он љуби турске скуте Ко што љуби србске снаше Верно пашче звери љуте И звер љута браће наше.

НА СВЕТОГА СИМЕОНА

Пашчадија тмаста Србину отима Дедовину свету служи зверовима Кулуком промени рад свет у слободи Па му душу дави ко маче у води.

На чело Каина, Барабу и Јуду Па у расап Србље и свештену груду Буди се Србине вода ти до грла Док те у сну држе животињска чула.

Симеоне Свети љуља ти се дело Државу ти руше кушајући тело Прогон змијски гмази законским оквиром Дављеник нестаје под склопљеним виром.

Пред кушачем пали кушачи постају Па у најму гоне с керберима лају Седам смртних греха упрежу демоне Сиромашне духом бездушни да гоне.

Ноћ дубином клизи кроз умове пале Па журе да кућне темеље развале Мишеви у срцу у паници циче Нож се крвав стоци кланици примиче.

Док гехени служи све уз осмех мазни Курва пород рађа да верне саблазни Србине не бој се храбро се прекрсти То сатану Бог из тамнице пусти.

У тело се Божје смирено сабери Пред његовимтелом дрхте светске звери За тебе се моли братија небеска И камен уздише мироточи фреска.

Пастира ти доброг добри Господ даде Да превије ране и испуни наде Два крила од орла над Србијом круже Николај и Јустин србском роду служе.

Вишњи Јерусалим купа вечна слава На престолу седе два питома лава Син у оцу слављен и отац у сину Симеон и Сава уздање Србину.

У ЧАСТ СРБСКОГ СВЕТИТЕЉА

У част србског светитеља чудотворца Николаја Завет дајем чисте свести не с присиле и очаја Да из мога пера неће изаћ више ништа прозно Јер све прозно даде дрво од познања оно грозно.

Са дрвета мог у Рају јешће онај ко победи А живота дрво слатко само Божји песник следи Ово вино са Небеса не претварај ти у бозу Духом Божјим Богу пиши лукавом остави прозу.

Кад ти језик огањ пече свете Божје благодати То ти љубав Божја јавља види брата како пати Ајде крени у зверове кроз циркуске те арене Међ лавове ступај смело носићу те а ти мене.

Божја земља, Божја вода и Дух Божји и Бог хода С творевином себе меси Творац вечни са Небеси Зар не рекох Богови сте за мал сишли са Небеса Нисте врећа закрпљена костију и људског меса.

ЛУДИ И МУДРИ

Приликом злом нагнан обратих се пре три дана, Верној браћи многославној чуварима Божјих рана. Борцима за веру свету предану нам од Господа Обратих се текстом једним да ме братство борби дода.

Зид ћутања испречи се међу наше душе братске Као бетон армирани што квартове дели градске Благо време сипи тече прво јутро прво вече Затим друго за њим треће.

Ајд још једном да покушам како чекам дан је трећи Нестрпљење притисло ме као самар магарећи. Обратих се снисходљиво ко што ваља мањи већем Што не дознах даном првим да бар познам у том трећем.

Човек прост, сам, написах им, недостојан сваке части Одговор ми браћо дајте а не славу и почасти. Драга браћа брзом поштом одговор ми хитро шаљу Нисам први што им судим да земаљском служе краљу.

Нит помислих нит изустих то шти ми се спочитава Зло с језика не испустих ако јесам ево глава. Још рекоше браћа драга текст што послах дуг да беше Да молише Бога, врага да значење текста реше.

И сад ево шта ме чуди Све учени мудри људи што се каже паметари Напамет што знају књиге и Нов Завет ко и Стари Књижевници од заната а не празне главе неке Па зар они што им главе пуне као библиотеке Луду просту не схватају Ко да луди не говоре с људима но с псима лају.

Тај текст спорни што написах није плод мог бритког ума Јер одавно ја одбацих бедну раскош свог разума. Да појасним ево има тринест пуних већ година Како разум свој одбацих да ме више не заводи.

Тринест года дугих има неразумно по људима Како живим на оштрици, светских мука у слободи Ко што казах на оштрици где пустињско сунце греје Трица свакој људској трици подсмех сваком ком се смеје.

Лудо Христа заволевши предадох му све на вољу, Жену децу и све своје ако треба нек нас кољу. Немам плате ни дневнице осим Бога ништа немам. Паметар од света нисам нит се за тај посо спремам.

Ни рођендан своје деце напамет ја не бих знао А некмоли датум какав што је свету штогод дао. Ни саборе ни ратове не учио нит сазнао Тако да се може рећи будала сам баш остао.

Будаластог сад ме чуди Да врлински ови људи Многомудри, многославни паметари од памети У стању да нису били једну луду разумети.

Док будале чиста срца разумеше ово штиво Зар мудрацу где ум смета будали је разумљиво Хвалим Оца неба земље који бира без зла душе Па их шаље јадне луде да мудраце светске руше.

МИЊА ПАМЕТАР

Стиже писмо од Ирода цара Да он шаље Мињу паметара У Србију земљу Светог Саве Да Србљима изокреће главе. Он преучен ревношћу испуњен Нек збуњује кад сам није збуњен Нек подиже на хришћанство тужбу Док га врне под законску службу. Млађан Миња жељан царске славе Све напамет изучио главе Он паметар од вишега реда У закону живог Бога гледа. Крену млађан у пусту Србију Где за веру гину ил убију Па се мудро у препирку пусти Дал се крстом крсти ил не крсти Дал недеља по закону служи Врти млађан ко црвић по сржи. Нагнат ватром ревности за злога Добауља и до прага мога Да преслиша мог старог бабајка Дал се слави ил не Божја мајка. Ту похули на иконе свете Живе свеце у мртве окрете Они ћуте и са зида гледе Мом бабајку костреше се седе. Светим Савом гостољубљу спреман Дал да ћути ил да бије неман Што нам Бога распе на Голготи Па и данас пасју веру коти. За језик се бабајко уједа Ни да бије змију ни да гледа Преко прага угмизала беше Неком причом која уши чеше А сад фитиљ на виделу тули И на праву веру змијски хули. Не хте руку дигнути на госта Трпе мушки док не рече доста Испрати га с оне стране прага Прекрсти се кад отера врага. Кад се врати рече децо драга Никад више змија мога прага С ове стране неће погледати Ил ћу стати на пузећег врага И петом му главу размрскати. Ко се крсти нашки са три прста Благодат му точите из уста Божју Мајку ко у чести чува Пред вратима нек се не изува Ко икони клања се и моли Добро дошо са хлебом и соли. Док Бог свети свим створеним влада И праведном правдом вечном суди Нема места за оваквог гада Да још једном кроз дом ми засмрди. То изрече мој бабајко стари Хитро скочи брикете ужари Па он кади кућу од некрста А молитве брује му из уста.

АМИН. ДОЂИ ИСУСЕ

Са хрпе што базди, човечјих органа Склепају вампира свака два три дана Да животни сок ми у сласт исисава И тек кад пресиса сам се распрскава.

Овај крпељ, грозни нема људско лице Нису му на месту глава ни гузице Побркано све је на овом вампиру Што ми крв испија на крвничком пиру.

Домаћина нема кад газдује странац По карику дневно окраћује ланац На поводцу кербер пса у шетњу води Бог сатану пусти с ланца, да заводи.

Неред уређује савршенство реда Амин. Дођи Исусе да слепац прогледа! Камере ме прате, дискретне не зује Амин. Дођи Исусе да глуви прочује! Одасвуд измерен све на биометар Амин. Дођи Исусе сакривен у ветар!

НЕ БЕРЕ СЕ СМОКВА С ТРЊА

Два се крила размахала, крила орла великога У пустињу ужарену носе верну љубу Бога Змија гадна отров бљује, звер прождире и зверује Свет се у злу ваља, лежи у пустињу верна бежи.

Апостоле и пророке заменише паметари Богмладенца у пустињу изгна исти закон стари Кад те свет изгуби грешног имо си се родит рашта Ледним умом човек суди а Бог топлим срцем прашта.

Праведнима Спас не треба, Господ благи грешне зове Да се кају, сакрушују па их диже у синове Праведници врли горди што грешнике мрске гоне Безљубавни безрадосни ко цимбали празни звоне.

Суза Христа Божјег Сина свегрешног ме злог умива Мутну реку душе грешне бистри вода Божја Жива Крв ми грехом оцрњена судбу тешку исписала Крв пречиста Сина Божјег од зле судбе окупала.

Часним Крстом част се стиче а не виком многих грла С ћутљивима Бог говори језичави служе чула Не бере се смоква с трња нит грозд сластан са купине Премудрост је дар страдања Ти је делиш Божји Сине.