03.03. 2012.  извор: Српски културни клуб

Сва срећа што је председник Румуније Басеску пријатељ нашег председника Тадића, па за сада не морамо и Румунима да чинимо уступке и одрекнемо се дела своје територије због добијања статуса кандидата за ЕУ. Да су пријатељи сазнали смо од председника лично током једне од његових изјава у Бриселу.
Логично се намеће питање шта ће се десити са нашом кандидатуром после избора, ако председник Тадић не буде на власти. Овако за сада смо мирни и можемо да сањамо тај европски сан о ружи (мислим на ружу меса) или дела неког ЕУ колача. Али пошто ЕУ мисли о здрављу својих потенцијалних чланица, по њиховом мишљењу ми смо много дебели.

Још као Југославија смо показивали све знаке претеране гојазности, па су то успешно излечили. Сада када су нам ампутирали Косово и Метохију остаје да од Србије направе праву пусицу од државе по угледу на Краљевину од Монака. Величина српске краљевине од круга двојке изгледа је права мера ЕУ владара. Шта ми добијамо тиме?
Као прво Берни Еклестон ће свечано отворити Гранд При трку електро Ф1 2069 год. око Калемегдана и показати свима своју велику жељу за инвестирањем у наш туризам. Цела држава ће бити проглашена за пешачку зону и нећемо морати да инвестирамо у тамо неке Фијате.

Смањићемо администрацију за 800% и цела државна управа стаће нам у зграду садашње општине Стари град. Полицију ћемо сместити у Дом синдиката, јер одатле могу најбрже да отрче у сваки део државе на интервенцију. Тиме дајемо и велики допринос еколошкој свести, што се у ЕУ посебно цени. Ако и буде неке потребе за суђењима изнајмићемо од Холандије на 7-15 дана зграду музеја Хашког Трибунала, јер је то природна судница за Србе. Али у тако малој земљи неће бити потребе за неким великим криминалом, јер у малим срединама се све зна и онда комшије Чворовићи све раде сами.
А за дан Европске безбедности ако нас се сете, сете, ако не ништа важно да ми мирно и поштено живимо. Имаћемо и повећан приход од туризма јер је наша престоница већ проглашена као место за најбољи ноћни провод на свету. Са таквом туристичком политиком и наше грађанке ће моћи да допуњавају кућни буџет и не узнемиравају своје мужеве у гледању својих омиљених спортских програма.

Тако би решили и хроничну незапосленост, јер ако хоћеш посао ти у кафић на провод и готова ствар. После можеш да се хвалиш како радиш са странцима. Једино би можда морали да променимо то да се држављанство добија по мајци а не по оцу и тиме би добили на порасту наталитета и осигурали да нас сви на свету воле, јер зна се да европски очеви воле своју децу магде она живела. Можда би ту недостајало мало страсти и љубави, али не може се и јаре и паре. Српску културу треба оставити у траговима чисто да би знали да у недељу увече морају да иду кући да раде нешто озбиљно. Тако би нама остала цела радна недеља за зезање. Е па ми ту Европу и сматрамо као место за зезање и то би био начина да остваримо свој сан благостање без рада и одговорности, а у овој садашњој ситуацији то нам баш и не полази за руком. Доживели би тако националну катарзу и сан сваког „ интелектуалца “ да живи у земљи уметника, јер би сви таквим начином живота били уметници, а њима ако неко уметне, уметне.

А сада мало озбиљно. Мука ми је више од презира свог народа од дела „ интелектуалне“ и политичке елите. Они се понашају тако као да не воле да једу кајмак, сир, пршут, кромпириће и слично, а све то и још много другог обезбеђује нам тај исти српски сељак Геџа, кога се они стиде и који им смета на том европском путу. Возе своја скупа кола, а кад им се покваре иду код тих српских радника мајстора да им поправе исте, а радо би их заменили са неким туђим.

Е па туђа рука свраб не чеше, него ви отуђени скините те своје наочаре и погледајте свој народ у очи, па онда са својим народом пред европског Милоша. А не овако ето ми дошли да вас молимо да нас примите. Добро знате да кад неког молите, тај исти то даје под његовим условима. А њихови услови после овога са Румунима су Косово и Метохија, Рашка, Војводина, источна Србија, а југа ћете се ви сами одрећи јер ионако ништа не улажете тамо већ деценијама. Добро је да у Србији не живе Лапонци јер би и са њима имали озбиљних проблема, овако само Литванци и то са правом, јер ваш уско интересни став никоме не одговара.

Виде ти странци да нико не стоји иза вас, а ми видимо да немамо никог испред нас, па тако нема ни нас ни вас, једино они.
Још је мој деда говорио: „Да кад опанак ускочи у ципелу, нема тог ималина који ће ту ципелу очистити.“ Србија је у прошлости са тим опанком била цењена иако је мала а ви сада са својим шимикама је чините још мањом. Запамтите са немачком чизмом само опанак може да се избори.

Браћо политичари молимо вас будите људи иако сте наши. Будите достојанствени када нас представљате у свету. Учините да се осећамо поносни што смо Срби и што живимо у Србији. Слушајте свој народ. Не игноришите његове потребе због својих малих интереса. Не издајте га јер издајице нико не воли, ни издани ни господари. Спустите се на земљу, јер и тим вашим балонима понестаје сапунице. Немци не праве балоне него Месршмите. Дај и ми да почнемо поново да правимо бар Галебове, не ради рата него ради мира а иа тако ће вас озбиљније схватити. Без сељака и радника нема ништа. Банкари гледају само свој интерес а дуг је лош друг.

Ви дугује те нама грађанима пет живота и ако нам бар овај један не вратите, бојим се да ће вам камату наплатити у тој вашој жељеној ЕУ.

Санадер и слични ваш чекају ако се не опаметите.