Независност Косова и изазови за Европу

Пре четири године, 17. фебруара 2008. године – Скупштина Косова донела је декларацију која је прогласила ову српску покрајину за независну, демократску и суверену државу. Од тада развој ситауције око Косова пажљиво прате представници сепаратистичких покрета у разним крајевима Земљине кугле, између осталог у самој ЕУ – на Кипру, у Белгији, Италији, Шпанији, Француској, Шкотској, Велсу, подсећају експерти. Решење косовског питања критички је важно за очување стабилностиу региону. Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.

За 4 године власти Приштине успеле су да постигну одређене успехе са тачке гледишта стицања међународног признања. Независност Косова до данас признало је преко 80 држава, оно је постало члан Светске банке и Међународног монетарног фонда. Са друге стране, косовским властима није пошло за руком да добију чланство у УН. Очигледно да Косово данас остаје сампроглашена држава чије постојање осигуравају међународни спонзори и војници земаља НАТО-а.

Сви покушаји косовске владе да интегришу српско становништвоу своје структуре претрпели су неуспех. Помоћ плановима косовског руководства да стекну дугоочекивано чланство у УН могло би да пружи признање независности покрајине од стране Србије, и Русије која је подржава у косовском питању. Пре 4 године у Приштини су изражавали тим поводом опрезни оптимизам. Тако је бивши косовски премијер Агим Чеку претпостављао да, пошто независност Косова признају друге државе, Русија ће се њима придружити.

Ипак ове прогнозе нису се оправдале. Како је потврдило у четвртак руско МИП, решење косовског питања могуће је само на основу директних преговора између заинтересованих страна уз доследно поштовање ставова резолуције 1244 СБ УН, која остаје међународно призната база регулисања, норми и принципа међународног права. Нису се оправдали ни прорачуни западних координатора косовске независности да ће натерати Београд да призна Косово. Косовски Срби у последње време оштро, и треба рећи не без основе, критикују власти Београда за то што оне склапају билатералне споразуме са Приштином. Ипак не сме се порицати да председник Србије Борис Тадић испуњава своје обећање, дато пре 4 године: обећање да његова земља никада неће признати једнострану и незакониту декларацију независности Косова. Тако да је у решавању косовског проблема данас настао ћорсокак – рекао је за Глас Русије експерт Института за славистику РАН Александар Карасјов.

Србија и даље не признаје независност Косова. Што се тиче косовских власти, оне на све начине теже да приморају српску мањину да призна ту независност. Када би слични покушаји били плодотворни, власти у Београду би морале само да констатују да немају кога више да штите на Косову. Ипак сада косовски Срби постају све активнији фактор у односима Београда, Приштине и Брисела. Очигледно је да излаз из насталог ћорсокака треба тражити на путу постепене нормализације односа Србије и власти Косовске покрајине. Са ове тачке гледишта логика руководства ЕУ које координира преговоре београдске и приштинске делегације јасна је. Ипак руководство ЕУ би могло да предложи обема странама много више, него што је просто посредовање у решавању техничких питања. Тачније, да донесе принципијалну одлуку о истовременом примању Србије и Косова ус воје редове, макар и без формалног прописивања статуса Косовске покрајине. То би омогућило да се створе услови за ефикаснији дијалог. ЕУ за сада наставља претходну линију притисака на Београд – што само јача став косовских Срба и води ка увећању антизападних расположења у самој Србији.

Према последњим анкетирањима јавног мњења у Србији, број грађана који не подржавају стуапње земље у ЕУ први пут за последњих неколико година премашио је број присталица европске интеграције. Нерешеност косовског проблема и проалбански став Брисела главни су узроци ове ситуације